Srpska pravoslavna crkva i vernici slave veliki hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje, 2. februara po julijanskom, odnosno, 15. februara po gregorijanskom kalendaru.
Sretenje se slavi četrdesetog dana posle Božića i predstavlja veoma važan hrišćanski praznik jer označava prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, sveti Simeon Bogonosac.
Svrstan je u red Gospodnjih ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je prema predanju, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke. Tom prilikom su se u hramu pojavile dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova.
Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj…“ Još reče Simeon za Hrista Mladenca: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti“ (Lk 2, 29 i 34).
Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu.
Uveren da je to novi car koga su najavili proroci sa Istoka, Irod je naredio da ubiju Isusa. Međutim, prema uputstvu Anđela Božjeg, božanska porodica je već bila na putu za Misir.
Centralni prikaz ikonografije Sretenja Gospodnjeg je lik Bogomladenca, kojeg u naručju drži starac Simeon Bogoprimac. Likovi Hrista i starca Simeona simbolizuju susret Novog i Starog zaveta. Na ikoni je i izobražena proročica Ana, Fanuilova kćerka. Jednom rukom pravedna Ana pokazuje na Bogomladenca, a drugom (ponekad) drži svitak sa tekstom koji govori o Spasiteljevom dolasku u svet. U levom delu ikone, prema predanju, naslikan je lik Bogorodice, a malo dalje pravedni Josif Obručnik. Bogorodica se poklanja pred Bogomladencem Hristom, kojeg je predaje pravednom Simeonu. Raširene ruke Bogorodice, u kojima njenog Sina više nema, označavaju sliku gubitka koji će Bogorodica pretrpeti u budućnosti kada Gospod bude osuđen i razapet na krstu.
Josif Obručnik drži u rukama dve bele golubice, koje su, prema starozavetnom zakonu, morale biti žrtvovane Bogu za rođenje deteta. Simbolično, ove dve golubice se još shvataju kao praobrazi dva sveta koja treba da priđu Bogu – judejskog i paganskog. Jerusalimski hram prikazan je u pozadini ikone Sretenja. U središtu ikone, iza likova Bogorodice, Bogomladenca i pravednog Simeona, nalazi se hramovni oltar, koji simbolizuje žrtvu Gospoda Isusa Hrista.
Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana (544. godina), a kao slava veoma je često u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje.
U pravoslavnim hramovima i crkvama na Sretenje Gospodnje služe se liturgije, a u molitvi, koja slovi za jednu od najlepših, izgovaraju se reči pravednog Bogonosca koje izgovara sa Bogomladencem u naručju – „Otpusti sad raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje…“
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
