U skoro svim nacijama na svetu uvrežen je običaj da se, kada izlaze na groblje, nosi cveće. Shodno prilici, nekad se nose manji, nekad veći buketi, nekad čitavi venci, a cene za suze ili vence u zavisnosti od vrste i broja cvetova, zelenila koje ide uz aranžman, mogu biti od 600 do nekoliko hiljada dinara.
Evo kakvo cveće za zadušnice ljudi nose na groblja:
Kod nas se, kako kažu u jednoj beogradskoj cvećari, najviše kupuje paran broj cvetova, u najrazličitijim bojama.
„Za pokojne žene najviše se uzima cveće u roze, beloj i crvenoj boji, dok za muške pokojnike najviše nose crveno, belo, žuto, narandžasto, ali iplavo cveće. Za sahrane su se oduvek uzimali venci ili suze, što od ljiljana, gerbera, margarita, ruža, hrizantrma, a ponekad i kala, irisa ili čak orhideja. Svaka kasnija poseta grobu podrazumeva nešto manje bukete, nekad i samo dva cvet,“ objašnjava radnica u jednoj beogradskoj cvećari.
U narodu postoji verovanje da hrizanteme pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada, nevinost.
Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.
Velikoj većini je cveće ipak samo ukrasni element kojeg nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima.
Time im pokazujemo da ih ljubimo, da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.
