AGRAR – Savremena intenzivna poljoprivreda dovela je do degradacije ekosistema na globalnom nivou (podaci FAO, 2015). Posebno je izražen negativan uticaj na biodiverzitet i klimu(saopštio FAO, 2020).
Poslednjih godina zabeležen je dramatičan pad pojave i raznovrsnosti svih vrsta divljih insekata oprašivača, uključujući i divlje pčele, osolike muve, leptire i moljce, a brojne vrste oprašivača izumrle su, ili im preti izumiranje COM (2018) 395. To je ozbiljan razlog za zabrinutost,jer su oprašivači sastavni deo zdravih ekosistema, a posledice su nesagledive za ekologiju, društvo i ekonomiju. Procenjuje se da se 5%–8% sadašnje globalne proizvodnje poljoprivrednih kultura može direktno pripisati oprašivanju životinjama. Samo u EU oko 84% poljoprivrednih vrsta bar delimično zavisi od oprašivanja (STEP, 2016), a skoro 15 milijardi evra godišnje poljoprivredne proizvodnje u EU može se direktno pripisati insektima oprašivačima.
U prvom globalnom izveštaju o oprašivačima, koji je objavila Međuvladina naučno-politička platforma za biodiverzitet i usluge ekosistema (2016), kao glavne pretnje oprašivačima navedene su:promene u korišćenju zemljišta, intenzivno upravljanje poljoprivredom, intenzivna upotreba pesticida, zagađenje životne sredine, invazivne strane vrste, patogeni organizmi i klimatske promene. U okviru Konvencije o biološkoj raznolikosti (CBD/COP/DEC/HIII/15, 2016) podržani su rezultati tog izveštaja i naglašena je važnost oprašivača i usluga ekosistema koje oni pružaju u ostvarivanju niza UN ciljeva održivog razvoja. Takođe, intenziviranje poljoprivrede je dovelo do degradacije zemljišta kao neobnovljivog prirodnog resursa i posebno gubitka organskog ugljenika u njemu (FAO i ITPS, 2015).
Rezultati mnogih istraživanja ukazuju da na ove procese uzemljištuu velikoj meri utiču agrotehničke mere:konvencionalna obrada zemljišta (oranje), intenziviranje proizvodnje (uski plodoredi, primena sintetičkih mineralnih đubriva), nepravilno upravljanje ostacima useva (iznošenje, spaljivanje). Zato poljoprivredi predstoji proces smanjivanja štetnog uticaja na biodiverzitet i klimatske promene (ublažavanje), kao i proces njenog prilagođavanja promenjenim klimatskim uslovima (adaptacija).
Nove strategije Evropske komisije, „Vraćanje prirode u naše živote“ COM(2020) 380 i „Od polja do stola“ COM (2020) 381, sveobuhvatno odgovaraju na izazove održivih prehrambenih sistema. Ovim strategijama stimulisaće se mere za vraćanje osobina predela velikog diverziteta na najmanje 10% poljoprivrednog zemljišta. Naročito se ističe racionalno korišćenje poljoprivrednog zemljišta, kao i prakse koje čuvaju plodnost zemljišta i skladište CO2 u njegovoj organskoj materiji.
Jedna od meraza ostvarivanje ovih ciljeva je zasnivanje cvetnihpolinatorskih traka, kojeobezbeđuju staništa za korisne insekte(polinatore i predatore) i ptice u agroekosistemu.Takođe, svojom pokrovnošću štite zemljište podstičući sekvestraciju ugljenika, smanjuju eroziju zemljišta i time doprinose prilagođavanju klimatskim promenama. Trendovi agrarne politike u narednoj deceniji u značajnoj meri biće usmereni ka očuvanju biodiverziteta i povećanja klimatske neutralnosti poljoprivrede.
U Republici Srbiji ovakve aktivnosti pokrenute su kroz IPARD 3program za period 2021–2027. godine i Meru 4 –Agroekološke klimatske mere i organska proizvodnja, čime se podržava koncept održive poljoprivredei podstiču poljoprivredna gazdinstva za uvođenje praksi za prilagođavanje klimatskim promenama i očuvanje biodiverziteta. U okviru toga predviđena je i Operacija3 –Uspostavljanje i održavanje polinatorskih traka, koja ima za cilj unapređenje biodiverziteta na poljoprivrednom zemljištu, kroz stvaranje i održavanje novih staništa za korisne insekte i ptice, što doprinosi povećanju njihove brojnosti i raznovrsnosti, zatim očuvanju poljoprivrednog zemljišta i unapređenju ruralnog ambijenta.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
