BEOGRAD – Naredna Vlada će se suočiti sa izazovima mnogo većim i mnogo zahtevnijim nego bilo šta što smo mogli da zamislimo pre dve godine, istakla je danas mandatar za sastav nove vlade Ana Brnabić.
“Svako na svetu je mislio da nakon pandemije korona virusa dolaze bolji dani – dani stabilnosti, mira i prosperiteta. Umesto toga, desilo se nešto što je bilo teško zamislivo nakon Drugog svetskog rata – rat na evropskom kontinentu. Od 24. februara ove godine, kada je započeo rat u Ukrajini, sve u svetu, a posebno na evropskom tlu, se promenilo. Gotovo jedina spoljnopolitička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj Federaciji. Dve isključive ekonomske teme postale su: energetika i inflacija“, navela je Bnabić u ekspoze pred poslanicima u parlamentu.
Ona je ocenila da svet polako, od tog 24. februara klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku.
„U političkom smislu, sve više deluje da su emocije nadvladale razum, a da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom. U takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, zadrži svoju stabilnost i nastavi svoj rast i razvoj i, to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade. Koliko će to biti teško i koliko ćemo naporno svi zajedno morati da radimo, u timu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i uz razumevanje i podršku Narodne skupštine Republike Srbije, a na korist svih naših građana i celog našeg naroda, možda najbolje govore i reči jednog od najprominentnijih evropskih lidera, predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji je krajem avgusta ove godine rekao da „trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza, od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne“, i upozorio da dolazi kraj „obilja i bezbrižnosti“, istakla je Brnabić.
Kako je najavila, apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biće energetika, odnosno, kako je to jednom prilikom naglasio i predsednik Srbije, nova energetska politika Srbije.
„Na isti način na koji smo se fokusirali na zdravstvo u mandatu prethodne Vlade, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom. Moraćemo u ovo da unesemo svo svoje znanje i energiju, da budemo hrabri, pokušavamo nove stvari, menjamo ustaljen način razmišljanja i usvajamo inovacije, da se oslonimo na sopstvene kapacitete, i pokažemo da i sada, u ovoj oblasti, možemo da ponovimo ono što smo uradili u zdravstvu“, rekla je ona.
Brnabić je istakla da je Srbije u energetici, nakon decenija stagnacija, već krenula da menja stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete.
„Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane Kostolac B, što znači dodatnih 350 MW za naš energetski sektor. Završavamo izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj. Nastavljamo sa izgradnjom hidroelektrane Buk-Bijela u BiH, zajedno sa Elektroprivredom RS, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatni kapacitet do 115 MW. Moraćemo da krenemo u izgradnju revirzibilnih hidroelektrana Bistrica i Ðerdap 3, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti“, podsetila je Brnabić.
Kazala je da će biti potrebna izgradnja naftovoda, kako bismo i tu diversifikovali izvor i rute snabdevanja.
„Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Srbije, mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane i nesigurne, i da koriste pitanja energetike za politički obračun i nametanje političke agende. S tim u vezi, Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade „, najavila je ona.
U novu energetsku politiku Srbije, kaže, biće uloženo oko 12 milijardi evra u narednim godinama u okviru razvojnog plana „Srbija 2025“.
“ Nova energetska politika Srbije podrazumeva i nastavak zelene tranzicije i ulaganje u zelenu agendu i zaštitu životne sredine. Uz veće kapacitete zelene energije, moramo da nastavimo da ulažemo u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sanitarne deponije, smanjenje i ponovo korišćenje otpada. Treba da imamo u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije i da će njihove posledice biti sve veće i mi za to moramo da se pripremimo. Ovo je posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu, ali i pitanje koje će uticati na formiranje nove energetske politike Srbije „, rekla je Brnabić.
Kazala je da se postavlja pitanje kako u ovako teškim okolnostima možemo da nastavimo kapitalne investicije u putnu i železničku infrastrukturu, uvećamo investicije u energetsku infrastrukturu, i zadržimo trend kontinuiranog rasta plata i penzija, a da sve to uradimo na fiskalno odgovoran način, držeći javni dug ispod 60 odsto našeg BDP-a i postepeno smanjujući budžetski deficit.
« Jedini odgovor na to je – dodatnim povećanjem naše konkurentnosti i produktivnosti naše privrede. I u jednoj i u drugoj oblasti imamo prostora za dodatni rast. Taj rast, pre svega, treba da bude rezultat dodatnog unapređenja našeg obrazovnog sistema, većeg ulaganja u nauku i inovacije, i upotrebe savremenih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija (VI). Zato nam je toliko važna implementacija jednog od najambicioznijih projekata u mandatu buduće Vlade – BIO4 kampusa. Sa digitalizacijom smo uradili mnogo, ali mi sada moramo da idemo dalje, a dalje znači biotehnologija”, podvukla je ona.
Mandatarka je istakla da u mandatu ove Vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje, jer je njegovo uvođenje modela dualnog obrazovanja, po ugledu na Nemačku, Švajcarsku i Austriju, bez sumnje, jedna od najznačajnijih reformi u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija.
“Učenici koji se školuju po dualnom modelu se u većem procentu zapošljavaju, sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu. Takođe, znatno je više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu. Danas kada pogledamo generaciju učenika koji su srednje stručno obrazovanje završili 2020. godine, među učenicima koji su školu pohađali po dualnom modelu, čak 69 odsto je već zaposleno, dok je od onih koji su školu završili po klasičnom modelu 42 odsto. Prosečna plata srednjoškolaca po dualnom modelu je 80.441 dinar, a po klasičnom 65.361 dinar”, ukazala je Brnabić.
Rekla je da je neophodno povećati obuhvat dualnog modela obrazovanja i na fakultetima i da animiranje više kompanija da se uključe u dualni model obrazovanja.
“Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu. To smo postigli kada smo 2017. godine uveli programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole. Već 2018., dramatično smo povećali broj IT odeljenja u srednjim školama, uveli predmet Digitalni svet od 1. razreda OŠ, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencije u osnovnim i srednjim školama. Danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi”, objasnila je ona najavivši dalja ulaganja u nauku.
„Očigledno je da moramo da nađemo način da stimulišemo privredu da uradi više u tom smislu, da se menja i ulaže u nauku, istraživanje i razvoj. To će povećati i konkurentnost i produktivnost naše privrede. Imajući u vidu da je naša stopa nezaposlenosti 8,9 odsto, jedina dva načina da se generiše dodatan rast je – zapošljavanje stranaca ili rast produktivnosti korišćenjem inovacija i tehnologije. Za ovo je nauka, i veza između nauke i privrede, ključna. Zato će uloga nauke, inovacija i tehnološkog razvoja za našu zemlju, naše građane i našu privredu u mandatu ove Vlade značiti više nego ikada pre”, najavila je ona.
Tokom sledeće godine, kaže, završićemo izgradnju BioSens instituta, kao evropskog centra izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi, završićemo i Centar izvrsnosti u ?ragujevcu i započeti realizaciju treće faze Državnog data centra u ?ragujevcu za njegovo proširenje i prerastanje u Inovacioni distrikt.
“Počećemo da gradimo Industrijsko-tehnološki park u ?ruševcu, dodatnu zgradu ETF-a u Beogradu, i da proširujemo postojeće naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Čačku i Nišu. Počinjemo rekonstrukciju i izgradnju objekata „Ložionice“ u Beogradu, u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra. Kada smo otvorili Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili Idejni projekat, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji BIO4 kampusa. Ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj”, navela je ona.
Ukazala je da će nam to pomoći da dodatno unapredimo naše zdravstvo u mandatu nove Vlade.
Uz infrastrukturu u zdravstvu i povećanje plata medicinskim radnicima, nastavićemo sa kompletnom digitalizacijom zdravstva, kako bi naš zdravstveni sistem napravili efikasnijim, više fokusiranim na korisnike, a medicinske radnike oslobodili nepotrebne administracije, objasnila je ona.
Vlada, podvlači, mora da nastavi da radi na implementaciji programa „Srbija 2025“.
“Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet autoputeva i brzih saobraćajnica, uključujući deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin – Novi Beograd na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj Potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo – Lajkovac i autoput od Rume do Šapca. Sve navedeno je način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra”, ukazala je ona.
Brnabić je istakla da su preduslov da bi sve to ostvarili da sačuvamo mir i stabilnost na ovim prostorima.
„Zato ćemo, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije. Srbija će nastaviti svoj evropski put, jer Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja. Preko 65 odsto stranih investicija u Srbiji su investicije iz članica EU. Preko 70 odsto našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne projekte i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično“, objasnila je ona.
Čitav naš region može biti dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan, samo kao deo šire evropske porodice, podvukla je ona.
EU se, kaže, može svakako mnogo zameriti, ali ona je najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i, strateški, naša krajnja destinacija jeste u Uniji.
Podsetila je da je Srbija prihvatila novu metodologiju za pregovore sa EU i da je otvorila Klaster 1 (Osnove), klaster 4 (Zelena agenda i održivo povezivanje), kao i da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i u svoja poslednja dva Izveštaja o napretku, Evropska komisija je pozvala članice da se ovaj klaster otvori. „Koliko će uspešni biti naši pregovori sa EU u narednom periodu svakako zavisi od čitavog niza faktora, ali deluje da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi“, ukazala je mandaatrka.
„Dugo smo slušali da je za nase integraciuje najvažnije da ostvarimo napredak u oblasti vladavine prava, ali vidimo da zavisi od dva pitanja pod jedan da li ćemo se već sada usaglasiti sa zajendičkom spoljnom i bezbednosnom polit EU, da li ćemo uvesti sankcije Rusiji i koliko brzo i na koji način ćemo doći do finalnog sporazuma sa Prištinom“, rekla je ona. Srbija će, podvlači, nastaviti da ulaže u svoja prijateljstva i partnerstva i sa ostalim državama.
„Međunarodni ugled Srbije najbolje se ogleda u broju poseta stranih zvaničnika našoj zemlji tokom prethodne dve godine, broju razgovora koje je imao predsednik Srbije, broju bilateralnih susreta i učešću na multilateralnim forumima u svetu… Vlada Srbije ima obavezu da, u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem, u ovim izazovnim vremenima čuva i brani našu nezavisnost i samostalnost, vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese“, objasnila je ona.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
