Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u četvrtak da bi želeo da razgovara „direktno” sa kineskim liderom Si Đinpingom, pošto je pozvao Peking da iskoristi svoju ekonomsku i političku polugu da zaustavi sukob u njegovoj zemlji.
U ekskluzivnom intervjuu za South China Morning Post, Zelenski je istakao da nije razgovarao sa kineskim liderom od početka ruske vojne ofanzive u Ukrajini.
„Želeo bih da razgovaram direktno. Imao sam jedan razgovor sa Si Đinpingom pre godinu dana“, rekao je on. „Od početka agresije velikih razmera 24. februara, zvanično smo tražili razgovor, ali nije došlo do razgovora, iako verujem da bi to bilo od pomoći.
Prema Zelenskom, Si je jedan od nekolicine svetskih lidera koji su bili u Ukrajini „barem jednom“, dodajući da je kineski predsednik toplo podsetio na svoje veze sa Kijevom tokom prošlogodišnjeg razgovora dvojice lidera.
Zelenski je istakao da želi da vidi da Kina redefiniše svoj stav prema Rusiji, ali razume zašto Peking traži „uravnotežen“ pristup.
„Ovo je rat na našoj teritoriji, oni (Rusija) su napali. Kina, kao velika i moćna zemlja, mogla bi da spusti i na neki način stavi Rusku Federaciju na određeno mesto“, rekao je on. „Naravno, zaista bih voleo da Kina preispita svoj odnos prema Ruskoj Federaciji.
Zelenski je rekao da veruje da Kina ima sredstva da natera Rusiju da zaustavi ofanzivu.
„Siguran sam da bi bez kineskog tržišta za Rusija osećala potpunu ekonomsku izolaciju“, rekao je on. „To je nešto što Kina može da uradi – da ograniči trgovinu sa Rusijom dok se rat ne završi.
Ukrajinski predsednik je takođe upozorio na dugoročne globalne posledice sukoba, za koje je predvideo da će naštetiti prehrambenoj i energetskoj bezbednosti, kao i da će smanjiti kineski izvoz. Prema Zelenskom, zbog neprijateljstava koja su u toku, mnoge zemlje troše više na hranu, gorivo i oružje, a ne na drugu robu.
„Ljudi bi morali da plaćaju za energente, a ne za proizvode koji dolaze iz Kine. Izvoz iz Kine bi mogao da se smanji.“, ponovio je on.
Kina je odbila da osudi Rusiju zbog ukrajinskog sukoba i protivila se širokim ekonomskim sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi. Peking je takođe okrivio širenje NATO-a za tenzije između zapadnih sila i Rusije, dodajući da Zapad mora da „razume legitimne bezbednosne brige Rusije“ i „izgradi održivi evropski bezbednosni sistem kroz pregovore“.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
