ZRENJANIN – U okviru istorijske celine ,,Centar Perleza” nalazi se stari mašinski mlin podignut početkom 20. veka. Rešenjem Muzeja nauke i tehnike, Zbirka valjnih stolica Mašinskog mlina utvrđena је za kulturno dobro, objavljeno je na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Zbirka se sastoji od pet valjnih stolica nemačkih proizvođača Miag i Seck koji spadaju u najkvalitetnije proizvođače mašina za mlevenje korištenih u mlinovima kapaciteta mlevenja do deset vagona žita na 24 časa.
Firma Seck je osnovana u Drezdena 1873. godine, dok je Miag sa sedištem u Braušvajgu, nastao 1925. godine, spajanjem četiri tada renomirane firme: Kapler Amme, Luther-Werke, Gebruder Seck i Giesecke&Konegen.
Na osnovu istorijskih podataka parni mlin je podignut u prvoj deceniji 20. veka, a mašine postavljene u rad u drugoj ili trećoj deceniji istog veka.
Tokom 1936. godine je bio registrovan kao „Reform” mlin G .V. Hausl PERLEZ. Nakon nacionalizacije sprovedene posle Drugog svetskog rata, mlin je postao deo Žitoprodukta koji je danas u stečaju. Iako mlin već nekoliko decenija nije u funkciji, valjne stolice se nalaze u dobrom stanju.
Mlin je višeetažni, sa centralnim pogonom za „mašine” sistemom reglenica. Valjne stolice, smešetene u prizemlju zgrade, predstavljaju važan deo procesa proizvodnje. Mlele su pšenicu, kukuruz i raž. U kućište svake valjne stolice smeštene su paralelno dve zasebne jedinice za mlevenje.
Osnovni princip mlevenja u ovom tipu mlina je da se žito i kukuruz prerađuje u brašno, griz ili mekinje bazirajući npocec na valjnim stolicama. Pri tome žito prolazi i kroz sita i aspiratore, tako što se sistemom elevatora omoguhava kretanje žita na gore i na dole, od prizemlja do potkrovlj mlina i obrnuto. Na početku procesa žito se čisti, sortira i vlaži, zatim se šalje prvo u valjne stolice.
Dve zasebne jedinice sa po dva metalna valjka u svakoj valjnoj stolici suština su mlevenja žita. Svaki par valjaka može zasebno raditi jedan od drugor, ujedno i fino podešavati. Takođe, ovaj par može raditi i paralelno kao jedinstven sistem. Pogon radi preko kaiševa, dok se brzina valjaka može i interno podešavati (opis rada ispričao je Filip Himel, tehnolog koji je nekada radio u Mlinu).
Mlin se nalazi u okviru celine ,,Centar Perleza” koja je u postupku utvrđivanja za kulturno dobro. Vrednost kulturnog nasleđa Perleza čini i njegova industrijska zaostavština.
Reč je o autentičnom i vrednom industrijskom nasleđu, pogotovo kad se uzme u obzir da je u Vojvodini, a u Srbiji pogotovo, preostalo malo mašinskih mlinova, posebno onih sa očuvanim „mašinama”. Naime, mlinovi sličnog kapaciteta koji su u funkciji (radnom stanju), mogli su se videti i čuti do skoro, poslednjih godina su prava retkost.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
