Zamislite da se budite u potpunom mraku, paralizovani od glave do pete. Pokušavate da vrištite ali ne možete. Iznenada primećujete duha koji krvari, nad vašom glavom. I pre nego što stignete i da pomislite da reagujete, taj duh vas napada.
I dok priča deluje kao deo horor filma, iskustva poput ovog nazivaju se paraliza sna. Paraliza sna, stanje koje se može desiti pre sna ili pri buđenju, ima svaki peti čovek. Kao da ovo stanje nije dovoljno zastrašujuće samo za sebe, nekim ljudima se dodatno pojavljuju magična stvorenja, demoni, veštice i vampiri. Scene u kojima nas neko magično biće juri kako bi nas povredilo, objašnjene su najčešće kao noćna mora koja je oživela pred našim očima.
I dok je sada nauka otkrila razloge pojave ovog fenomena, i dalje ostaje nedoumica zbog čega tokom ovog stanja neke osobe vide duhove.
Paraliza sna se dešava u prelasku iz budnosti u REM fazu, dubokog sna u kome sanjamo. Kako bi nas zaustavio da se ne ponašamo fizički kao u javi (a ne u snu), naš mozak trenutno parališe celo telo. Na neki način spoje se realan i svet snova.
Nakon decenije istraživanja, Baland Džalal, neuronaučnik sa Harvarda, smatra da su naučnici razvili teoriju da objasne kako mozak dočarava ove ubedljive slike. Umesto duhova, koje mislite da vidite, vaš mozak je zbunjen da prepozna sebe (kako fizički, tako i mentalno); osećaj da smo čvrsto u svom telu. Ovakvi fenomeni pružaju dublji uvid u to kako nastaje vaš osećaj sebe i koliko to može biti krhko, prenosi „Tajm“.
Paraliza sna može izazvati sablasne senzacije lebdenja van tela ili osećaj da gledate u sebe sa plafona spavaće sobe. Mnoge kulture, poput Egipta i nekih delova Italije, veruju se da je paraliza sna natprirodna. Iskustva van tela se često opisuju kao vrsta „astralnog putovanja“ gde duša napušta fizičko telo putujući u paralelnu dimenziju. Ali vantelesna iskustva mogu pouzdano da se reprodukuju i u laboratorijskim uslovima. „Jednostavno poremetimo region mozga koji se zove ‘tempoparietalni spoj’ u parijetalnim režnjevima. Ova oblast pomaže da se izgradi vaš pojam o telu, i važna je za vašu sposobnost da razlikujete sebe od drugih. Obično se isključuje tokom REM spavanja, zbog čega možete da vidite sebe iz perspektive trećeg lica (poput Netfliksovog filma), a nekad se možete naći u tuđem telu“, kaže Džalal.
Međutim, ono što je ljudima bilo strašnije je ne to da oni postanu duhovi, već da ih proganja duh! Čak 40 posto onih koji su imali paralizu sna je prijavilo da su im se dogodile epizode halucinacije. Ova stvorenja su obično u nekom tamnom ćošku sobe, polako prilaze krevetu, pre nego što naglo počnu da dave i guše osobu koja doživljava paralizu sna. Spavači nekada prijavljuju da ih ove demonske figure seksualno uznemiravaju, navode istraživači.
Kada ljudi shvate da su paralizovani, deo mozga zadužen za pokret, šalje poruke telu da se pomeri. Gladan za informacijama od tela, mozak će pokušati da razjasni konfuziju tako što će konstruisati sliku vašeg tela. Ovo može dovesti do jezivih halucinacija, kao što je da vidite sebe kako se rotirate u vazduhu poput tornada ili tonete u krevet kao da se davite u živom pesku. Ili možete da imate iskustvo van tela. Drugim rečima, mozak je mašina za predviđanje (vaših reakcija i ponašanja) koja je uvek u poslu, a pošto još uvek traje paraliza tela, mozak pokušava da predvidi i nadomesti ono što bi telo moglo sledeće da uradi, i pokušaće da ispuni ta očekivanja.
Konačno, ostala je velika misterija zašto ljudi imaju tendenciju da vide bezlična stvorenja iz senke (siluete) tokom paralize sna. Džalal smatra da bi trebalo da na ovome budemo zahvalini „lenjoj“ prirodi našeg vizuelnog sistema. Naš mozak pravi grube crtane skice duha, jer bi detaljnije popunjavanje ovih detalja zahtevalo angažovanje širih i specijalizovanih neuronskih mreža.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
