Zašto ukrašavamo novogodišnju jelku? Ova tradicija krije značajnu priču koju verovatno niste znali

Lepo ukrašeno drvo postalo je simbol početka nove godine, a običaj kićenja jelki za Božić i Novu godinu potiče iz Nemačke u srednjem veku.

Jelke su prvobitno kićene crvenim jabukama, kolačićima i svećama, simbolizujući Hrista kao večnu svetlost. Tokom vekova, ovaj običaj se proširio Evropom i svetom.

U Engleskoj se prvi put pojavila jelka ukrašena bombonama, papirnim cvećem, mašnama i malim poklonima 1841. godine. Iako je prvobitno bilo rezervisano za više slojeve društva, brzo se proširilo među svim slojevima. Nemački doseljenici su ga preneli u Ameriku, dok je Azija saznala o novogodišnjoj jelki od misionara.

Postoje različite teorije o poreklu običaja kićenja jelke, a često se povezuje sa simbolizmom drveća u obredima pre hrišćanstva. Legenda o Donarovom hrastu, svetom drvetu germanskog plemena Hata, takođe igra ulogu u ovom običaju.

Prema legendi, hrišćanski misionar Bonifacije je posekao jedno od tih svetih stabala kako bi pokazao superiornost hrišćanstva. Ovaj događaj smatra se ključnim za pokrštavanje Germana. Obožavanje drveća među evropskim poganima preživelo je prihvatanje nove religije.

Pročitajte još:

Zašto se na vrh jelke stavlja zvezda

U mnogim domovima širom sveta, ukrasavanje jelke je više od običnog rituala – to je duboko ukorenjena porodična tradicija ispunjena ljubavlju i posebnim trenucima. Međutim, postoji jedan poseban ukras koji kruni ovu prazničnu lepotu – zvezda na vrhu jelke. Ali, zašto je izbor baš pao na nju? Tokom vekova proslavljanja Božića, ovaj čarobni trenutak dobija svoj poseban sjaj zahvaljujući zvezdi na vrhu jelke. Ta zvezda, poznata i kao Vitlejemska zvezda, nosi sa sobom bogatu simboliku. Prema drevnoj legendi, ona je bila vodič tri mudraca s Istoka ka pećini u Vitlejemu, gde se rodio Isus. U jevanđelju po Mateju, čitamo o […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.