Učili su nas da je ljubljenje nešto što radimo kada se pozdravljamo sa dragim ljudima ili kada se zaljubimo. Ipak, uprkos svim poljupcima koje primamo tokom celog svog života, da li neko zna zašto se uopšte ljubimo? Iako se čin ljubljenja mnogima može činiti normalnim i instinktivnim, on se ne praktikuje u svakoj kulturi.
Prema jednom istraživanju koje je izučavalo 168 kultura širom sveta, a koje je sproveo Vilijam Jankovjak, profesor antropologije na Univerzitetu Nevada u Las Vegasu, otkriveno je da samo 46 posto ljudi koristi ljubljenje usne na usne u romantičnom smislu, ne računajući ljubljenja roditelja i deteta ili ljubljenje pri pozdravljanju.
Neka plemena na Trobriand ostrvima, umesto poljubaca su grickala trepavice svojim partnerimima. A na svojim putovanjima Čarls Darvin je zapisao i slučajeve bliskosti među partnerima u Maleziji, koje je uključivalo “njuškanje” kose i lica partnera. Svi ovi rituali vode ka stvaranju osećanja poverenja i sigurnosti, baš kao i ljubljenje. Međutim, ljubljenje je karakteristično samo za ljudski rod.
Neki veruju da je Indija kolevka modernog romantičnog poljupca, nastalog iz drevnog običaja “deljenja” daha, veruje se da se poljubac proširio na Zapad posle osvajanja Aleksandra Velikog 326. godine pre naše ere. Iako je poljubac možda nastao na potkontinentu, Indijci su njegovu praksu tradicionalno smatrali privatnom stvari čije je mesto u spavaćoj sobi. Danas se otvoreno ljubljenje u nekim delovima Indije smatra nepristojnim i moglo bi vam doneti zatvorsku kaznu.
Mnogi ljudi automatski povezuju francuski poljubac sa Francuskom, dok je najčešći oblik poljupca u Francuskoj poljubac u obraz, koji je u suštini pozdrav “ljubljenje u vazduhu”. Poljubac se danas generalno koristi kao pozdrav širom sveta, posebno u Evropi, pri čemu se u svakoj zemlji razlikuje količina poljubaca “u vazduhu” prilikom pozdrava.
U Španiji se ljudi uvek ljube kada se pozdravljaju i to su uvek dva poljupca
U Italiji se momci i devojke ljube dva puta, ali samo ako se poznaju
U Belgiji se ljudi pozdravljaju jednim poljupcem “u vazduh”
Nemci više vole da se rukuju ako se ne poznaju ili da se grle ako su prijatelji
U Americi se muškarci rukuju, dok će se žene pozdraviti poljupcem u jedan ili oba obraza i zagrljajem
U Južnoj Africi muškarci će žene koje poznaju ljubiti u obraz
Krajem tridesetih godina prošlog veka, ljubljenje u javnosti bilo je šokantan spektakl u Japanu. Kada je skulptura Ogista Rodena, “Poljubac” bila izložena u Tokiju, ostala je zaštićena iza paravana od bambusa kako ne bi uvredila javnost. Danas je ljubljenje u Japanu polako postalo sve prihvaćenije i u umetnosti i među mlađim parovima u javnosti
Jedna od prednosti ljubljenja je to što omogućava razmenu velike količine podataka, što onda omogućava ljudima da nesvesno procene svoje potencijalne i stalne partnere.
Tri senzacije svako oseća kada se ljubi:
1. Dodir – naše usne su ekstremno osetljive na dodir, što izaziva lep osećaj, jer su usne isprepletene mrežom neurona kojih ima više nego na bilo kom delu tela (osim na određenim delovima genitalijama)
2. Naravno tu je i ukus, a svaka osoba ima jedinstven ukus
3. Miris je joše jedno čulo koje je aktivirano tokom ljubljenja
Postoje najmanje dve teorije zašto ljudi imaju potrebu da se ljube. Jedna od teorije potiče iz ideje da mi kao bebe imamo urođenu sklonost dodirivanja usnama, pre svega povezujemo dodirivanje usana sa dojenjem, a taj refleks je urođen svima. Takođe, majke naših drevnih predaka su možda unapred žvakale hranu za svoju decu u njihovim ranim godinama i prenosile je direktno u usta. Ovakvu praksu možemo još uvek videti kod naših najbližih predaka šimpanzi, ali i kod drugih velikih majmuna.
Kako ljubljenje utiče na naše odnose? Poljubac je toliko moćan da može odrediti da li veza počinje, završava ili se nastavlja. Studija Univerziteta u Alabami, pokazala je da postoji nešto kao poljubac koji prekida dogovor, ili, kako ga istraživači zovu, “poljubac smrti”. U anketi koja je obuhvatila preko 1.000 studenata, većina učesnika je navela da su im neke simaptije nakon prvog poljupca, prestale da budu privlačne. To ne znači da se ljudi loše ljube, jer neko ko se možda dobro ljubi za jednu osobu može loše da se ljubi za drugu. Drugim rečima, ako nađete nekoga ko se dobro ljubi, to može biti odraz činjenice da vam ta osoba genetski odgovara.
Zašto je ljubljenje tako dobro? Naše disanje se produbljuje i postaje nepravilno, puls raste i naše zenice se šire (možda zato većina ljudi žmuri) – je nešto što svi osećaju dok se ljube. Poljupcem se aktivira milion nervnih završetaka na usnama, osećamo se dobro zbog signala koji se prenose putem usana u mozak. Postoje dokazi da se nekada mnogo bolje pamte detalji prvog poljupca, nego detalji prvog seksualnog odnosa.
Svaki poljubac podstiče nivo dopamina, a dopamin je povezan sa osećanjima intenzivne romantične ljubavi, iz tog razloga se ljudi često zaljube.
U ljudskom mozgu razvijena su tri potpuno različita vrste osećanja (sistema): seksualni nagon, osećanja intenzivne romantične ljubavi i osećanja duboke privrženosti. Pljuvačka sadrži puno testosterona, koji pomaže da se pokrene seksualni nagon. A pošto su unutrašnje ćelije obraza dobro izgrađene da apsorbuju testosteron, tzv. francuski (vlažni) poljupci izazivaju uzbuđenje. Kao što je ranije objašnjeno, romantičnu ljubav pokreće dopamin. A onda treći sistem, privrženost, koji je pod uticajem oksitocina (ponekad se naziva i hormon maženja”), stvara osećaj emocionalne bliskosti. Kod parova koji su dugo zajedno, poljubac ne samo da povećava nivoe oksitocina, već i smanjuje kortizol, glavni hormon stresa. To ljubljenje čini moćnim alatom.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
