Znaš ono kad ti neko kaže: „Samo sam pitao da li si gladna“, a ti u sebi već vodiš mentalnu tuču s tom osobom i njenim precima do sedmog kolena? Dobro došla u klub umornih ljudi koji više ne mogu ni da filtriraju, ni da trpe.
Kada si odmorna, svet je podnošljiv. Kada nisi — svi su glasni, sve je hitno, a tebi je na vrhu liste prioriteta da te niko ne dira. Ni rečima. Ni pogledom. Ni prisustvom.
Mentalni zamor = niže granice tolerancije
Nije stvar u tome što si ti postala nervoznija. Stvar je u tome da tvoj mozak, kad je preumoran, jednostavno nema više kapacitet da procesuira dodatne nadražaje.
Zamisli kao da ti neko stalno sipa vodu u čašu – na kraju se preliva. Isto se dešava s nama:
-
previše obaveza,
-
premalo sna,
-
previše ljudi,
-
premalo tišine,
-
i nula trenutaka u kojima si sama sebi dovoljna.
I kad sve to prekipi — sve nervira. I telefon. I pitanja. I miris iz susedne kancelarije. I rečenica „Samo još ovo…“
Telo zna pre glave da je dosta
Umor nije samo fizička kategorija. On je i emocionalni. I psihološki.
Kad si umorna:
-
tvoj prag tolerancije je niži,
-
impulsi se brže aktiviraju,
-
sve izgleda kao napad,
-
a mozak ide u mode preživljavanja.
U tom stanju, nisi loša osoba. Samo iscrpljena verzija sebe. I baš tada je važno da znaš – nisi luda. Samo si puna. Do ivice.
Kako da ne poludiš do četvrtka (ili bar da ti lakše bude)
1. Pauza nije luksuz – to je prva pomoć
Ako ne možeš da uzmeš dan odmora, uzmi 15 minuta za šetnju bez telefona. Telo zna šta mu treba. Ponekad i samo tišina leči.
2. Uvedi „neodgovaranje odmah“ kao pravilo
Ne moraš na svaku poruku. Ne moraš odmah. Ne moraš sada. Može kasnije. Može sutra. Može nikad. I to je u redu.
3. Izduvaj ventil – bukvalno
Diši duboko. Prava, svesna udah-izdah praksa pomaže da se kortizol spusti. Plus: možeš je praktikovati i dok te neko nervira (samo deluješ misteriozno, a ne labilno).
4. Odmori i od „biti dobra“
Ne moraš svima da se sviđaš. Niti da uvek budeš raspoložena. Pristojnost nije jednaka potiranju sebe.
5. Uoči znakove ranije sledeći put
Glavobolja, zaboravnost, nepravilan san, iritacija bez razloga – sve su to crvene zastavice. Ne čekaj da eksplodiraš.
Kad nas sve nervira, to ne znači da je svet postao nepodnošljiv. Samo si ti predugo trpela.
Daj sebi ono što daš drugima: razumevanje, pauzu, tišinu.
I ako je četvrtak još daleko – znaj da je dovoljno da danas ne budeš svima sve. Bićeš sebi – i to je početak.
