Ukoliko govorite više od jednog jezika, možda ste iskusili da vam snovi budu na maternjem jeziku, pa onda u sred sna progovorite i još neki jezik kojim govorite. Kako i zašto naši umovi dolaze do ovih multijezičkih snova i da li ovo može da utiče na naše učenje jezika na javi?
Mnogi ljudi koji govore više jezika, nekada ih upotrebljavaju naizmenično i tokom jednog dana. Njihovi razgovori na više od jednog jezika, nastavljaju se i u snu. Na kraju krajeva, jezik kojim govorimo tokom dana uglavnom se prenosi u naše noći. Istraživanja koje su proučavala uticaj govora na san, otkrile su da gluvi ljudi i osobe sa oštećenim sluhom u snovima komuniciraju isto kao i kada su budni, znakovnim jezikom, prenosi Bi-Bi-Si.
Međutim, bliži pogled na višejezične snove, otkriva složeniju sliku. Za početak, umesto da nasumično reproducira jezičke isečke iz našeg dana, čini se da ih naš mozak meša sa dnevnim brigama, sećanjima i problemima. Može čak stvoriti čitave dijaloge na nepoznatom, izmišljenom jeziku, ili na onom na koji smo naišli u budnom životu, ali ga ne govorimo (na primer francuski koji smo počeli da učimo nekada davno ali nikada nismo nastavili sa učenjem).
Nekada su ovakvi snovi i smešni, jer izazivaju nešto što su naučnici nazvali „lingvistička anksioznost“. Ova anksioznost u snu nastaje kada se govornik bori da razume sebe na stranom jeziku. Jedan od učesnika istraživanja je sanjao da je deo nesupešne komunikacije sa strancem. Tokom sna je pokušavao da priča na italijanskom, nemačkom i engleskom da bi napokon sa svojim sagovornikom shvatio da oboje u snu govore poljski. Istraživači spavanja još uvek nisu našli razloge ovakvih snova, jer su i snovi sami za sebe još uvek misteriozan fenomen.
Da bismo razumeli vezu između spavanja i jezika, naučnici kažu da počnemo sa maternjim jezikom. Iako mnogima deluje da su odavno savladali svoj maternji jezik, zapravo ga i dalje stalno „ažuriraju“, jer čak i odrasli i dalje uče jednu novu reč svaka dva dana na svom maternjem jeziku. Iako deluje da samo u periodu detinjstva, do 10 godine, stalno učimo nove reči, zapravo ljudi uče nove reči celog života, smatraju psiholozi koji istražuju snove, jezik i memoriju.
Možemo naučiti strai jezik dok spavamo
Tokom sna se dešava ova integracija starog i novog znanja. Preko dana, naš hipokampus, koji je specijalizovan za brzo usvajanje informacija, upija nove reči. Noću prenosi ove nove informacije u druge delove mozga, gde se mogu skladištiti i povezati sa drugim relevantnim informacijama. Ovo nam pomaže da izaberemo pravu reč u bilo kojoj situaciji i potisnemo konkurentske (slične ili zastarele) reči.
Kod ljudi koji govore nekoliko jezika, nove reči se takođe čuvaju u tom ogromnom mentalnom „inventaru“ i biraju se ili potiskuju na sličan način. Ovaj proces se dešava tokom dela sna koji je poznat kao faza dubokog sna, a koji karakterišu spori moždani talasi. Kompleksni snovi se dešavaju u drugoj fazi sna, takozvanoj REM fazi. Neki ljudi tvrde da upravo REM faza igra glavnu ulogu u ovom procesu usaglašavanja jezika, i da je njegova uloga da sredi stvari, ali to je još uvek samo hipoteza.
„Možete naučiti reči na drugim jezicima tokom spavanja, čak i jezike koje nikada pre niste čuli, ali to radite na sasvim drugačiji način nego kada ste budni“, kaže Metju Koroma istraživač sa Univerziteta u Belgiji koji se bavi snovima i učenjem.
Koroma i njegov tim su otkrili da kada spavamo još uvek možemo da razlikujemo lažni od stvarnog jezika. Učesnicima koji spavaju istovremeno su na jedno uvo puštali snimak pravog govora na njihovom maternjem jeziku, a na drugo besmisleni, izmišljeni pseudogovor. Istraživači su snimili njihovu moždanu aktivnost, a rezultati EEG-a su pokazali da se mozak učesnika koji spavaju fokusirao na pravi govor, ali ne i na lažni. Međutim, tokom REM faze intenzivnog sna, učesnici su imali tendenciju da isključe ili potisnu oba govora. Koroma smatra da bi to moglo biti zato što se mozak fokusirao na unutrašnje procese, jer kako kaže ovaj naučnik, kada smo u dubokom snu, zatvaramo se od stvari koje mogu da poremete naše snove.
Ovaj tim istraživača je otišao korak dalje, pa su puštali ispitanicima japanske reči u snu, zajedno sa zvucima koji su nagoveštavali njihovo značenje. Na primer, reč inu (pas) puštana je zajedno sa zvukom lajanja, a reč kane (zvono) je išla uz zvuk zvona. Različite reči su puštane tokom dve različite faze sna: laganog sna i REM faze intenzivnog sna, a istraživači su snimili aktivnost mozga učesnika koristeći EEG.
Kada su bili budni, učesnici su bili u mogućnosti da pravilno povežu reči koje su čuli tokom faze laganog sna, pa su uparivali reč „inu“ sa slikom psa, međutim mnogo lošiji uspeh su imali sa rečima i zvukovima, puštanim tokom faze dubokok sna (REM).
Da li sve ovo znači da možemo bez napora da naučimo japanski u snu, ukoliko slušamo reči u pravoj fazi sna? To bi zapravo moglo da se poremeti dobar noćni odmor, kaže Koroma. On takođe ističe da su u studiji učesnici naučili reči mnogo brže kada su bili budni, nego kada su spavali. Učenje na javi je efikasnije i sigurnije, jer su reči svesno naučene smatraju istraživači.
„Budnost je dobra za učenje, a spavanje je više za ponavljanje, a ne za usvajanje novog jezika. To je interaktivan proces, komplementaran je, što znači da učite tokom dana, a tokom spavanja sortirate ove informacije, konsolidujete neka svoja sećanja i pokušavate da ih stavite u nove kontekste“, kaže Koroma.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
