Zemlja se ponekad može osećati kao poslednje mesto na kome bismo želeli da budemo, ali nismo ni svesni spleta okolnosti koji je morao da se dese kako bi se stvorili idealni uslovi za rast i razvoj biljaka i životinja na našoj planeti.
Pored vode, vazduha i udaljenosti od Sunca, postoji još devet „sastojaka“ koji su neophodni kako bi se stvorili idealni uslovi.
Kada astronauti objave otkriće nove planete koja je „slična Zemlji“, obično misle na planetu koja ima gravitaciju sličnu Zemljinoj, nalazi se u odgovarajućoj udaljenosti od izvora toplote, ali ne previše blizu, i ima vodu. Međutim, postoje i drugi ključni uslovi koji su neophodni kako bi jedna planeta bila pogodna za život.
1. Mesec
Zemlja ima blagi nagib, pa se prilikom rotacije tetura, što može da uzrokuje drastične klimatske promene u rasponu od 100 godina. Međutim, Mesec ima važnu ulogu stabilizatora na našu orbitu, pa je i klima samim tim stabilnija. Takođe, Mesec je zaslužan za plimu, a mnogi biolozi veruju da su prvi oblici života nastali upravo zahvaljujući smenama plime i oseke.
2. Magnetno polje
Zemljino magnetno polje odbija kosmičke zrake i sprečava sunčeve da sprže život na planeti. Snažno i stabilno magnetno polje jedan je od najvećih blagoslova naše planete.
3. Stabilna rotacija
Stabilna rotacija je veoma bitna za našu planetu. Kada nje ne bi bilo, i sama planeta ne bi mogla da obezbedi normalne temperature za nastanak i razvoj života.
4. Atmosfera
U vreme kada su planetu Zemlju naseljavale samo biljke, koje su nesvesno proizvodile kiseonik zahvaljujući kom je kasnije nastao životinjski svet, ozonski omotač imao je presudnu ulogu u sprečavanju radioaktivnih zraka da usmrte prve životinje.
5. Aktivan sastav zemlje
Oblak gasa i prašine koji se sjedinio sa zemljom, sadržao je dovoljno radioaktivnih elemenata koji održavaju strujanje jezgra planete milijardama godina. Bez tog strujanja ne bi bilo ni magnetnog polja uopšte.
6. Izolacija
Venera i Mars su blizu Zemlje, ali je naš solarni sistem u celini usred ničega. Budući da smo daleko od glavnih spiralnih krakova Mlečnog puta, u manjoj smo opasnosti da se suprotstavimo gravitacijskoj privlačnosti neke veće zvezde (između ostalog).
7. Postojano sunce
Naše sunce je „žuti patuljak”, relativno redak tip zvezde koja je mala i stabilna. Takođe, ima dug život i verovatno neće početi da se gasi još pet milijardi godina. Veće zvezde obično sagorevaju i umiru ranije, dok manje zvezde imaju tendenciju da ispljunu ogromne oblake zračenja.
8. Vreme
Dok je Suncu ostalo oko pet milijardi godina, Zemlja je stara oko 4,5 milijarde godina, a život na Zemlji se pojavio tek u poslednjih pola milijarde. Naša planeta je dovoljno čvrsto i istrajno čekala prve znake života.
9. Gasni džin u komšiluku
Pored glavnih uloga koje imaju Mesec i Sunce, prisustvo Jupitera, takođe, omogućava da se život na zemlji razvija i traje. Naime, Jupiter je „gasni džin”, a gasni džinovi imaju tendenciju da se skupljaju u blizini „zvezda domova”. Jupiter je okrenut prema spoljašnjosti našeg Sunčevog sistema i njegova intenzivna gravitacija pogodno hvata potencijalne opasnosti, kao što su asteroidi i komete, čineći da pojave, poput one koja je zbrisala dinosauruse, budu retkost.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
