Sagovornica nam je dala precizne odgovore za ovu jako bitnu temu
Koliko god da nam je nekada slatko kada mališan ne zna pravilno da izgovori neku reč, to kasnije u odrastanju može predstavljati problem u izgovoru generalno. Roditelji ponekad nisu ni svesni koliko vežbanje sa detetom od najranije dobi može imati koristi u kasnijem odrastanju.
Logoped Mirjana Savić za Ona.rs približava nam ovu temu pomažući roditeljima ali i okolini da uoče određene poteškoće u govoru dece. Pre svega počinje od pitanja kada najranije dete treba da poseti logopeda, ukoliko roditelji primete problem.
– Najraniji period u kom roditelji treba da se jave logopedu je oko 18. do 20. meseca starosti deteta i to zbog neprogovaranja. U ovom periodu se očekuje da dete ima kraće fraze i oko stotinak reči. Ujedno ovo i jeste pravi period da potraže stručnu pomoć ukoliko njihovo dete ne govori. Sledeći značajan period je oko tri-četiri godine kada se očekuje da dete ima reč za sve što ga okružuje, koristi proširenu rečenicu i da je govor razumljiv za širu okolinu. Razume postavljena pitanja i često pita – kaže Savić.
Kada roditelji najčešće traže pomoć
Poučena svojim iskustvom, otkriva i kolike su starosti deca čiji se roditelji obraćaju za pomoć.
– Upravo pomenuti period, oko treće i četvrte godine. U ovom periodu se roditelji najčešće javljaju jer dete malo govori, nepravilno koristi reči ili je njegov govor jako nerazumljiv. I još jedan period je oko pete, šeste godine pred polazak u školu jer roditelji primete da dete ne izgovara sve glasove ili ih nepravilno izgovara. I ovo je možda najčešći period kada se roditelji javljaju za stručnu pomoć – rekla je Savić.
Ukoliko govorimo o predškolcima, za koje je jako važno da izgovaraju sve glasove, logoped Mirjana Savić, kaže koji su to problemi sa kojima se oni bore, odnosno koji glasovi su im najčešći problem.
– Prema razvojnim normama očekujemo da dete sa pet godina pravilno izgovara sve glasove. U ovom predškolskom uzrastu najčešće imaju problem sa izgovorom glasova Č, DŽ, Š, Ž, R, LJ. Uglavnom ih umekšavaju jer nisu još razvili potpunu kontrolu pokreta organa, pre svega jezika za izgovor određenih glasova, a navedeni glasovi zahtevaju zrelost mišića jezika. U zavisnosti od težine problema, varira i vreme potrebno za korekciju govora. A to je od dva meseca do šest meseci za određene glasove. Ukoliko dete ima teškoće na jezičkom nivou u smislu teškoća učenja formiranja rečenice, gramatičke strukture ili nerazumevanja složenih pitanja bez obzira na dobar intelektualni kapacitet, tretman zna da traje i od četiri do pet godina – kaže ona.
Kako utiču moderne tehnologije
Mogu li roditelji otkriti šta je uzrok problema i šta mogu učiniti da to što pre i u „kućnim“ uslovima regulišu?
– Teško je govoriti o uzrocima govornih teškoća jer su oni veoma široki. Jezik i govor su jako podložni i najmanjem uticaju štetnih faktora sredine i to još iz perioda trudnoće, poroda i ranog razvoja (uticaj infekcije, lekova, hemijskih elemenata, ishrane i slično). Da bi se govor razvio neophodno je da dete bude konstantno izloženo govoru, da ga uključimo u komunikaciju od rođenja. U najranijem uzrastu se uče modeli komunikacije i dijaloga, a tek kasnije dete ima mogućnost da samo govori i oponaša te modele. Ovo je možda jedan od razloga zašto nam deca danas generalno kasnije progovaraju i veliki broj njih i u kasnijem uzrastu nemaju očekivane jezičke kapacitete za uzrast – nisu dovoljno izloženi govoru zbog modernih tehnologija i ubrzanog načina života – otkriva srž problema naša sagovornica i dodaje:
– Da bi dete pravilno izgovaralo glasove, potrebno je da se zadovolje dva osnovna faktora, a to je dobar jezički model, da se sa njim razgovara čisto, pravilno umerenim tempom. Bitno je da taj govor bude prilagođen uzrastu deteta (sa detetom od 18 meseci govorimo kratkim jednostavnim frazama i rečenicama, dok sa trogodišnjim detetom koristimo proširenu i složenu rečenicu). Drugi ne manje važan faktor za pravilan izgovor je da dete ima zrelu motoriku govornih organa, bez upotrebe dude, flašice, blendanja hrane i slično.
Pomenula je logoped Savić da i moderne tehnologije i ubrzan način života dosta utiču, hteli roditelji da priznaju ili ne, na razvoj deteta ne samo u govornom smislu. Naša sagovornica iznosi svoje mišljenje oko toga gde roditelji najčešće greše u razvijanju detetovog govora.
– Najčešće greške roditelja i jesu u nerazumevanju dečijih potreba vezanih za govor. Tako da imamo roditelje koji decu dugo drže u „bebećem“ uzrastu tako što im „tepaju“, koriste dude, flašice, blendaju hranu i slično. I kao posledicu toga dobijaju kasno progovaranje i nepravilan govor. A s druge strane imamo i prezahtevne roditelje koji nisu u stanju da svoj govor i ponašanje, očekivanja prilagode uzrastu deteta pa imamo decu koja kasnije progovaraju ili imaju teškoće u ritmu i tempu govora – rekla nam je sagovornica.
Kako rešavati problem
Sada, kada smo utvrdili šta su sve mogući problemi, logoped Savić nam približava i proces početka rešavanja problema i kako se pristupa sa detetom koje ima problem.
– U našem zdravstvenom sistemu zvanično postoje obavezna dva sistematska pregleda kod logopeda i to sa tri, četiri godine i pred polazak u školu. Lično smatram da je kod velikog broja deca potreban i pregled sa dve godine zbog kasnog progovaranja koje je sada sve češće. Isto tako, ja sam i za sistematski deteta oko pete godine jer je pravilan govor neophodan za usvajanje školskih veština i sa sigurnošću se može povezati sa čitanjem i pisanjem. Ukoliko dete nepravilno izgovara glasove, ono ne može pravilno razviti vezu glas/slovo koje je neophodno za procese čitanja i pisanja. Za ovu korekciju i razvoj govora potreban je određen period i često se desi da ukoliko roditelji ne prepoznaju problem i čekaju sistematski pregled za upis u školu nemamo dovoljno vremena za korekciju. Tako da je dete u nepovoljnom položaju u odnosu na vršnjake i predviđeno gradivo u školi – kaže sagovornica i dodaje:
– Pregled kod logopeda se razlikuje zavisno od uzrasta deteta. Za jezičku procenu neophodni su nam podaci od roditelja o ranom razvoju deteta; posmatramo ponašanje, igru i spontanu komunikaciju deteta; primenjujemo standardizovane testove za izgovor glasova ali i procenu jezičkih nivoa zavisno od uzrasta. Procenu učinimo prijatnom i spontanom za dete tako da nema razloga odlagati i preventivnu posetu logopedu – završava ovim rečima logoped Mirjana Savić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
