SRBIJA – Strukturna analiza privrede Srbije po vlasničkoj strukturi, koju su uradili analitičari MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) u najnovijem izdanju za mart, pokazuje da je 2.848 kompanija sa većinskim stranim kapitalom izmenilo strukturu privrede i ključno doprinelo rastu, jačanju kvalitativnih performansi privrede, izvozne konkurentnosti i stepena uključenosti u globalne proizvodne i tehnološke lance.
Njihovo poslovanje rezultiralo je, kako navode, visokim stopama rasta u svim segmentima poslovanja.
Dobit porasla za 58 odsto
– Stopa rasta bruto domaće vrednosti stranih kompanija bila za 2,4 puta veća od prosečne u privredi, broj zaposlenih je povećan za čak 8,2 odsto u 2021. u odnosu na 2020. godinu, prihod za 24 odsto, a dobit za 58 odsto. Takođe, pozitivan rezultat stranih kompanija je udvostručen, stopa rasta kapitala iznosila je čak 30,5 odsto, ali su i obaveze realno uvećane za 19 odsto – naveli su autori Edvard Jakopin i Nataša Čokorilo u analizi „Rast i strukturne promene privrede Srbije između dve globalne recesije“.
Prema njihovim rečima, bruto domaća vrednost domaćih privatnih kompanija učestvuje u BDP 25 odsto u 2021. godini, a stranih privatnih kompanija skoro 20 odsto u BDP. S druge strane, bruto domaća vrednost državnih preduzeća participira sa 6,7 odsto u BDP 2021. godine.
Kako su zaključili, primetna je sve ubrzanija koncentracija dobiti i bruto domaće vrednosti kompanija u stranom vlasništvu.
– Strane kompanije su poslovale produktivnije, rentabilnije i profitabilnije od domaćih privatnih kompanija. Takođe, strane kompanije posluju likvidnije i manje su zadužene. Državna preduzeća konstantno posluju nerentabilno, nelikvidno i neprofitabilno – istakli su Jakopin i Čokorilova u analizi.
Sve veće učešće kreative u BDP
Takođe, oni su naglasili da su sektori budućnosti iz oblasti IKT, kreativne i kulturne industrije jer beleže kontinuiran dinamičan rast.
– Najsnažniji je sektor IKT, ali najbrže raste sektor kreativne industrije. Sektor kulturne industrije se postepeno oporavlja od posledica recesije. Privredna društva u sektorima IKT, kreativne i kulturne industrije su u 2021. u odnosu na 2020. godinu imala rast bruto domaće vrednosti od 16 odsto, 32 odsto i 19 odsto i zaposlenosti od 13 odsto, 16 odsto i 3,5 odsto – naglašavaju autori.
Kako dodaju, sektor IKT konstantno povećava svoje učešće u BDP, i to sa 4,1 odsto u 2019. godini, 4,8 odsto 2020. i 5,2 odsto 2021. godine.
– U okviru IKT, računarsko programiranje, konsultantske i povezane delatnosti i telekomunikacije generisale su zajedno više od dve i po milijarde evra bruto domaće vrednosti u 2021. Sektor kreativne industrije je 2021. učestvovao u BDP sa 3,3 odsto, a sektor kulturne industrije 0,9 odsto – ističu oni.
Inače, da bi bilo jasno, sektor kreativne industrije obuhvata preduzeća iz 13 podsektora: oglašavanje, arhitektura, tržište umetnosti i antikviteta, zanatstvo, dizajn, dizajnerska moda, film i video, interaktivni softver za razonodu, muzika, scenske umetnosti, izdavaštvo, softver i računarske igre i TV i radio. S druge strane, obuhvat sektora kulturne industrije je uži i, pored ukupne umetničke i kulturne produkcije, uključuje arhitekturu i reklamu.
Visoka nelikvidnost mikro preduzeća
Strukturna analiza privrede ukazala je, kako ističu autori, pored trenda pozitivnih performansi, i na sporost u rešavanju problema sa kojima je privreda kontinuirano suočena.
– Stečajni postupci i dalje traju veoma dugo, broj aktivnih preduzeća koja nemaju nijednog zaposlenog se vrlo sporo smanjuje. Konstantno je oko 20 odsto ukupnog broja preduzeća u privredi, a učešće njihovih tekućih gubitaka u privredi je konstantno visoko. Takođe, poslovanje više od 80.000 mikro preduzeća, koja broje do devet zaposlenih, opterećeno je brojnim problemima. Iz godine u godinu, njihovo poslovanje je konstantno nelikvidno, nisko profitabilno, opterećeno gubicima i zaduženošću – naglašava se u analizi.
Primarni razlozi, kako se dodaje, leže u sporosti sprovođenja strukturnih reformi, potrebi veće dostupnosti povoljnih izvora finaniranja i uvođenja infrastrukture za mikrofinansiranje, nepovezanosti sa stranim tržištima, nedostatku odgovarajućih kadrova, potrebi smanjenja fiskalnog i parafiskalnog opterećenja i poboljšanja poreske regulative.
– Ukupne obaveze privrede u 2021. su porasle za dva odsto i premašile 100 milijardi evra. Trećina obaveze locirana je na mikro firme – 33 milijarde evra, a trećina na velika preduzeća – 34 milijarde evra. Mada je u 2021. zaustavljen trend rasta kumuliranih gubitaka, oni su i dalje visoki i opterećuju poslovanje privrede. Kumulirani gubici privrede u 2021. iznosili su 31,6 milijardi evra, a njihov trend rasta prekinut je u 2021. godini – navode oni.
Kumulirani gubici
Takođe, ovo dvoje autora ističe da je stopa izgubljenog kapitala preduzeća značajno smanjena u 2021. godini, tako da su sanirani negativni efekti rasta u recesionoj 2020. godini, ipak, najveći problem postoji u poslovanju mikro preduzeća, kod kojih je stopa izgubljenog kapitala 92 odsto u 2021, a pre svega usled visokog iznosa kumuliranog gubitka od 16 milijardi evra.
– Analiza neto obrtnog fonda pokazuje da se indikator dugoročne finansijske ravnoteže privrede, pokrivenost obrtnih sredstava iz dugoročnih izvora finansiranja, po prvi put u tranziciji u 2021. nalazi u pozitivnoj zoni, odnosno obezbeđeno je finansiranje stalne imovine iz dugoročnih izvora finansiranja. Stepen pokrivenosti stalne imovine dugoročnim izvorima finansiranja je pozitivan kod svih grupa preduzeća po veličini, osim grupe mikro preduzeća, kod kojih nedostaju sredstva iz dugoročnih izvora za finansiranje stalne imovine – zaključak je analize.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
