Kao što vaš šef već zna — vikend počinje malo rano za mnoge zaposlene.
Nova studija Teksaške škole javnog zdravlja A&M proučavala je kako radnici koriste svoje računare da bi otkrili koji dani u nedelji su najviše i najmanje produktivni.
„Većina studija o produktivnosti radnika koristi samoizveštaje zaposlenih, nadzorne procene ili tehnologiju“, rekao je dr Mark Benden, direktor Centra za ergonomiju u Tekas A&M, u saopštenju za medije.
„Umesto toga, koristili smo metriku korišćenja računara – stvari poput brzine kucanja, grešaka pri kucanju i aktivnosti miša – da bismo dobili objektivne, neinvazivne podatke o obrascima rada računara“, rekao je Benden.
Istraživači su dve godine ispitivali upotrebu računara 789 zaposlenih u velikoj energetskoj kompaniji.
Zatim su uporedili upotrebu računara u različite dane u nedelji i doba dana da bi videli da li su se pojavili neki obrasci.
A pobednik u najmanje produktivnom periodu nedelje?
Definitivno, petak popodne – na iznenađenje, pa skoro nikoga.
„Otkrili smo da se upotreba računara povećala tokom nedelje, a zatim značajno opala petkom“, rekao je dr Taehiun Roh, docent na Odeljenju za epidemiologiju i biostatistiku.
„Ljudi su kucali više reči i imali su više kretanja mišem, klikova mišem i pomeranja svakog dana od ponedeljka do četvrtka, a zatim manje ove aktivnosti u petak“, dodao je Roh.
I izgleda da ponedeljak dobija novu reputaciju, barem sa stanovišta produktivnosti.
Februarska anketa na više od 2.000 radnika, sprovedena za Canon USA, otkrila je da je ponedeljak najproduktivniji dan u nedelji, kaže 28 odsto radnika, posebno među ljudima koji sebe smatraju introvertima (39 odsto).
Pored toga, poslodavcima koji cene brzinu ili tačnost bilo bi dobro da zadatke zadaju rano tokom dana, a ne popodne.
„Zaposleni su bili manje aktivni popodne i pravili su više grešaka u kucanju popodne – posebno petkom“, rekao je Roh.
„Ovo je u skladu sa sličnim nalazima da se broj zadataka koje radnici obavljaju stalno povećava od ponedeljka do srede, a zatim opada u četvrtak i petak“, dodao je on.
„Naša studija može dodatno pomoći poslovnim liderima dok identifikuju strategije za optimizaciju radnog učinka i održivosti radnog mesta“, rekao je Benden.
Na primer, fleksibilni radni aranžmani poput hibridnog rada ili četvorodnevne radne nedelje mogli bi da dovedu do produktivnijih, fokusiranih zaposlenih.
Ali uprkos prihvatanju hibridnih ili daljinskih modela rada nakon pandemije, od maja skoro 60 odsto zaposlenih sa punim radnim vremenom je i dalje radilo u potpunosti na licu mesta, prema studiji VFH Research. Ostatak je radio na daljinu ili je imao hibridni radni aranžman.
A sada su neki poslodavci usvojili radnu sedmicu tokom koje rade duže, ali manje dana.
Nedavni eksperiment koji je koristio četvorodnevne radne nedelje u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Irskoj dao je municiju onim radnicima koji su pucali na kraću radnu nedelju. Studija je pokazala da su nakon šest meseci radnici imali manje sagorevanja, poboljšali zdravlje i više zadovoljstva poslom.
Kompanije nisu tražile od radnika da „ubrzaju i uguraju pet dana zadataka u četiri“, rekla je za Wall Street Journal Džulijet Šor, ekonomista na Bostonskom koledžu koja je pomogla u sprovođenju studije.
Umesto toga, imali su manje sastanaka i posvetili više vremena fokusiranom radu.
Autori Tekas A&M studije su primetili da fleksibilni radni aranžmani mogu da povećaju rezultat kompanije na druge načine, kao što su smanjenje potrošnje energije i troškovi zakupa kancelarijskog prostora.
„Nalazi iz naše studije mogu dodatno pomoći poslovnim liderima dok identifikuju strategije za optimizaciju radnog učinka i održivosti radnog mesta“, dodao je Benden, a prenosi New York Post.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
