Zahvaljujući energiji vetra Srbija ne uvozi struju

VOJVODINA- Vetar pruža snažan, čist i održiv alternativni izvor energije, a u poslednja tri dana, zahvaljujući ovom vidu obnovljive energije Srbija nije uvozila struju.

Srbija je zahvaljujući energiji vetra uspela da proizvede 4 do 7 odsto više struje iz naših kapaciteta, pa je čak uspela da i izveze deo struje, izjavila je resorna ministartka Mihajlović.

S obzirom na to da je sukob u Ukrajini pokazao da će se deo zapadnog sveta sve više udaljavati od fosilnih goriva, alternativni izvori energije će postati sastavni deo snabdevanja električnom energijom.

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine je sprovelo studiju o globalnoj proceni energetskog potencijala vetra u Srbiji.

Prvi vetroparkovi u našoj zemlji izgrađeni su tek u poslednjih nekoliko godina. I dok smo donedavno imali samo jedan vetropark u Tutinu od 500kW, tokom prošle godine puštena su u rad još dva vetrogeneratora ukupne snage 16,5 MW, a u međuvremenu Vlada Republike Srbije dala je zeleno svetlo za izgradnju vetroelektrana u Kovinu, Kovačici, Kuli, Alibunaru, Plandištu i Vršcu. Ipak, izgradnja velikih vetroparkova u Srbiji očigledno pripada budućnosti.

Foto: Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu

 

Energetske ruže vetra daju više informacija od standardnih ruža smerova i brzine vetra. Vetrovi različitih smerova imaju različitu strukturu brzina i samim tim različitu energiju. Konkretno, košava je vrlo turbulentan vetar sa velikim kolebanjem brzina, ali sa većom srednjom brzinom od ostalih smerova.

Kako radi turbina na vetar?
Iako su konstruisane korišćenjem veoma napredne tehnologije i inženjerskih tehnika, metoda koju vetroturbine koriste za proizvodnju električne energije je prilično jednostavna. Bilo da govorimo o malim mikro-turbinama koje se koriste za napajanje stambenih kuća, ili o gigantskim strukturama, sve vetroturbine koriste isti mehanički princip za proizvodnju električne energije.
Postoje dve vrste vetroturbina: vetroturbine sa horizontalnom osom (HAVT) i turbine sa vertikalnom osovinom.

Najobičnije komercijalne vetroturbine su vetroturbine horizontalne ose. Ove turbine su slične vetrenjačama i imaju tri lopatice pričvršćene za toranj. Kada većina ljudi pomisli na energiju vetra, oni zamišljaju vetroturbine sa horizontalnom osom.

Foto: Vojvodina uživo

Koje su prednosti energije vetra?
Postoje značajne ekonomske i ekološke koristi koje se mogu dobiti od energije vetra.

Pošto proizvodi električnu energiju bez zagađenja, energija vetra je najčistiji oblik energije. Emisije CO2 uzrokovane proizvodnjom i ugradnjom turbine na vetar mogu se neutralizovati u prvoj godini rada.

Kao i solarna energija, energija vetra je potpuno održiv način proizvodnje električne energije. Pošto je vetar neiscrpan, besplatan resurs, električna energija koju proizvode vetroturbine je jeftina u poređenju sa drugim izvorima. Jednom instalirane, vetroturbine imaju niske operativne troškove i zahtevaju minimalno održavanje tokom svog životnog veka.

Takođe, postoje mnoge makroekonomske prednosti energije vetra. Instaliranjem vetroelektrana, zemlje mogu smanjiti svoje troškove energije i postati energetski održive. Industrija energije vetra je odgovorna za otvaranje velikog broja novih radnih mesta širom sveta, posebno u zemljama u razvoju. Kako se investicije u vetroparkove povećavaju, broj ljudi zaposlenih u industriji vetra će rasti.

Prednosti su: 

  • Veoma čist oblik energije
  • Održivi način proizvodnje električne energije
  • Vetar kao besplatan resurs
  • Otvaranje brojnih radnih mesta
  • Nije potrebno složeno održavanje
  • Smanjeni troškovi energije
  • Snaga vetra omogućava samoodrživost

 

Kada se uključuju vetroturbine?
Vetroturbine počinju da proizvode energiju kada brzina vetra dostigne između 9,66 i 14,48 kilometara na sat.

Foto: elektrochem.org

Turbine na kopnu, imaju temelj koji je obično betonski blok, često skriven ispod zemlje. Imaju takozvanu kulu, čiji su tornjevi napravljeni od cevastog čelika da bi se smanjio otpor i mogu biti visoki od tri do preko 110 metara. Tornjevi moraju biti visoki najmanje koliko je prečnik lopatica turbine koje se okreću i obično su dva do tri puta veći od prečnika lopatica.

Lopatice vetrogeneratora imaju aerodinamičan dizajn profila. Oštrice nisu čvrste, već šuplje i najčešće su napravljene od kompozitnih materijala za maksimalnu lakoću i snagu.

Smeštena na vrhu tornja, gondola sadrži elektromehanički sistem vetroturbine, i po potrebi mogu da sadrže preko 1.500 odvojenih komponenti, i budu duže od 15 metara i teže od 300 tona.

Generatori vetrogeneratora se nalaze unutar gondole i pretvaraju kinetičku energiju koju proizvode lopatice rotora koje se okreću u električnu energiju. Vetrogeneratori se razlikuju od drugih generatora jer moraju da se nose sa izvorom obrtnog momenta koji stalno varira.

 

Pročitajte još:

 
 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.