To vam je situacija kada se familijarni nedeljni ručak pretvori u debatu o tvojoj udaji, produžetku vrste i svim temama koje bi najradije da izbegneš.
Ovo pitanje nad svim pitanjima najčešće upućuje radoznala familija i komšiluk onome ko je na tapeti. Onom ko negde ili s nečim „kasni“, iako on nema predstavu niti osećaj da „kasni“.
Da počnemo od početka. Nedelja je, a ti znaš da ćeš ići kod babe u 14 časova na ručak. Voziš se do Detelinare i shvataš ko će sve biti tu i kakve će se teme obrađivati.
Stigneš na adresu i moliš Boga da ovog puta budu blaži oko tema kad ćeš da se udaš, oženiš, završiš fakultet, zaposliš, zatrudniš, odseliš i još mnogo tih „vreme ti je“ rečenica.
I tako misliš kako lagodno i bezbrižno sazrevaš, završavaš školu, pa fakultet, a onda najednom primetiš kako te svi stariji članovi porodice posmatraju i pogledom skeniraju svaki tvoj pokret.
Prvo se zagrcneš gutljajem kafe, osvrneš naokolo i pročitaš babi sa usana, onako u „slow motion“, kako izgovara pitanje, „kad ćeš da se udaš“?
„Baba, pa kako kad nemam momka, uostalom hoću malo da uživam“. „Dobro, ali nemoj da gubiš godine uzalud, blizu si tridesetih, vreme ti je“.
U glavi pevaš „Ne brže od života“ pesmu, shvataš kako u tu zamku mnogi upadnu, pa zbog te fraze „vreme ti je“ završe u nekim osrednjim brakovima, požure sa potomstvom ili žive prema željama bližnjih, a ne kako oni žele.
A kad se ne složiš ili, ne daj Bože, zauzmeš kontra stav, dobiješ povratni forhend u stilu „u moje vreme to nije bilo tako“, e tad nastupa nekontrolisano mrdanje levog kapka, tvog naravno.
„Vreme ti je“ fraza odgovara svakoj uzrasnoj dobi, to je prosto evergrin. Čak i kao dete možeš da čuješ, „nemoj više da se kreveljiš, nisi više mali, vreme ti je da odrasteš“.
Uvek si pod budnim okom radoznale i ljubopitljive tetke, babe, komšinice, a čik probaj da im ne udovoljiš sa nekim konkretnim odgovorom.
Ko je odredio da vreme otkucava i da postoji trenutak kada se tako važne životne stvari dešavaju – sad il’ nikad?
Biti ili ne biti bezobrazan u tim trenucima?
Bilo kako bilo, taj generacijski sukob niko neće pomiriti jer se familiji i komšijama „đipa“ i opija na tvojoj svadbi, a tebi je lepo baš kako je sad.
Sreća pa je 21. vek i ti odlučuješ o sopstvenom životu i ne planiraš tek tako da uskraćuješ život i provod u Novom Sadu.
Život koji živiš u Novom Sadu je ispunjen, uzbudljiv i pun avantura, ali ako dozvoliš da ta muzika prestane, vrlo brzo ćeš upasti u zamku „vreme ti je“ izraza.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
