VRBAS – U Javnoj biblioteci „Danilo Kiš“ u četvrtak je predstavljena knjiga pripovedaka „Prozor pre zazidavanja“, autora Momčila Bakrača.
Radi se o trećoj proznoj knjizi književnika iz Vrbasa, koji se ljubiteljima literature do sada češće predstavljao kao pesnik, autor 11 zbirki poezije. Uz pisca, o knjizi je govorio i Vladimir Kopicl, književnik i kritičar.
„Radi se o knjizi pripovedaka, to je moja četvrta knjiga pripovedaka, i bila je u najužem izboru za nagradu ‘Ivo Andrić’, u ozbiljnoj konkurenciji. Priče su potpuno nove, nisu one koje su ranije bile nagrađivane na konkursima. Dakle, radi se o kompaktnom štivu, o samo tri duže priče, bezmalo novele, u mom maniru, napola fikcija napola autobiografska forma, sa reminiscencijama na kulturološke predznake. Radnja je otkačena, svaka na svoju vodu, u principu manje-više govori o smaku sveta ili o ovim poslednjim vremenima, makar likovi u pričama razmišljaju u tim koordinatama, kao da je neki tračak apokalipse već u toku. To daje dramatski ton, ali svi na kraju preživaljavaju, to je, dakle, i knjiga pripovedaka relativno vesela. Mnogi su je pohvalili, između ostalih Jovica Aćin, Radomir D. Mitrić, Vlada Kopicl koji je bio recenzent. Imam i neke preporuke za Lagunu, za nešto buduće, videćemo šta će biti dalje sa mojom prozom“, istakao je Bakrač govoreći o svojoj novoj knjizi.
Recenzent Prozora pre zazidavanja, književnih Vladimir Kopicl, poručio je da je kod Bakrača zanimljivo što u svom pisanju proze uvek ima nešto atipično.
„U prošloj knjizi imao je jednu priču u kojoj je pokazao izvanrednu jezičku virtuoznost, ostale su bile malo klasičnije, dok u ovoj novoj knjizi on pravi jako zanimljiv spoj nečega što smo ranije zvali džins proza, i ovih novih, postmodernih strategija pisanja, u kojima, takođe, ima jezičkih igara, raznih simbolnih prevrata, mnogo fantazije, nečega što je i lični govor autora i što je način fabuliranja koji teče iz njegovog iskustva, pa sve do toga, na primer, da u poslednjoj priči, veoma zanimljivoj, praktično dopisuje drugo književno delo Stivena Kinga i film Bekstvo iz Šošenka. To je veoma zanimljiv rad, koji se zapravo javlja u nekoj formi embrionalnog romana, koji bi se mogao i nastaviti. Pokazuje se da ovaj pisac svakom novom knjigom otvore novu perspektivu ne samo svog pisanja, nego i pisanja proze kod nas. Pošto to nije sasvim bezazlena stvar, verujem da ova knjiga, inače sam je i dvaput čitao, zaslužuje ne samo čitanje nego nudi onu pravu vrstu literarnog uživanja na svojim stranicama. Bakrač ima smisla za fabuliranje, ima jako razgranat, razvijen jezik koji sadrži elemente i pesničkog jezika i ozbiljne naracije, i ovo je jedna od knjiga koju ja ove godine preporučujem“, rekao je Kopicl.
Predstavljanje zbirke pripovedaka pred brojnim okupljenim Bakračevim sugrađanima, najavila je Milijana Radovanović iz Javne biblioteke, ističući da je su priče pisca iz Vrbasa „u prvom licu, a realnost priča podvojena i građena iz više uglova i bez, na prvi pregled, vidnog prirodnog vremenskog toka“.
„Priče idu od najjačih utisaka, sećanja, pa do prvih talasa drugih stvarnosti. Bakrač je zainteresovao publiku poznavajući mnoge kulturne sadržaje iz sveta filma, muzike, slikarstva, književnosti, i zato dok piše ubacuje citate kao deo smislenih dovršetaka svojih rečenica, ne navodeći izvor, nego je citat prirodni deo njegovog vokabulara, koji je brz i često drzak, oštar, a koje gradi kao restart i podsećanje gde čitalac da traži, ako čitalac uopšte prepozna da su isečci, odlomci pesme, priče, delovi nekog drugog autora ili delovi scene nekog filma u pripoveci kod njega. Priče Bakračeve nisu lepe, niti nelepe, one su realne i nekim procentom pune fantazije. Osećaj je ličan i intiman, kao da stvarno piše o detinjstvu, stvarnim ljudima i događajima, a fantastična proza, kako Bakrač govori, tek treba da bude dominantan element putešestvija njegovih pisanja. Za čitanje Bakrača, našeg sugrađanina, ipak, treba neko predznanje u vidu boljeg poznavanja literature, najmanje Beketa. Kako ne krije svoje književne uzore već ih i pominje u svom izražavanju pred čitaocima, tu je nemušti zahtev da istraže i Karlosa Kastanedu, druge stvarnosti, da ubace deo sebe u neki drugi ‘film’ odvojene realnosti, da pogledaju sadašnjost iz svih mogućih uglova. Sam autor kaže da je više čitao nego pisao iako se pokazao kao jedna od najproduktivnijih individua koje pišu na ovom prostoru, prostoru Vrbasa“, rekla je Radovanović.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
