VRBAS – U subotu je u Vrbasu otvorena izložba ikona Milosava Pavlovića uz pomoć i blagoslov Srpske pravoslavne crkvene opštine Vrbas na kojoj je govorio i akademik Matija Bećković.
Milosav Pavlović je rođen u Trsteniku, kraj manastira Ljubostinja i od ranog detinjstva dolazi u dodir sa hrišćanskom slikarskom kulturom. Slikarski talenat kasnije razvija zahvaljujući predanim profesorima tokom svog školovanja, a oprobao se u raznim stilovima. Svoju prvu ikonu naslikao je pre gotovo pola veka i od tada usavršava tehniku izrade. Za svoje stvaralaštvo kaže da je išlo uzlaznom putanjom, okušao se u raznim tehnikama, ali se uvek vraćao tehnici i veštinama koja je stara gotovo 2000 godina i koja je satkana od iskustva, a to je nešto neuporedivo sa bilo čim. Milosav ipak naglašava da je u ovom slučaju važnije izgraditi sebe u veri.
„Ikona je ipak zahtevna disciplina i jedan poseban vid slikarstva. Ja sam se oprobao u raznim tehnikama, ali sam se na kraju ipak opredelio za onu tehniku koja je stara 2000 godina. Međutim, nije sve u tehnici i veštini slikanja, naravno, ikona zahteva i taj tehnički deo, ali i duhovno napredovanje,“ rekao je Milosav Pavlović.
Ikone Milosava Pavlovića nalaze se u nekoliko manastira srpske pravoslavne crkve, pa i u Gračanici i Hilandaru, a u okolini Vrbasa gotovo da ne postoji crkva u kojoj se ne nalazi ikona ovog Vrbašanina.
Tamara Baranovski, predsednica Udruženja likovnih umetnika Vrbasa, rekla je da je Pavlović dugogodišnji član udruženja i da se po marljivosti, posvećenosti radu i izuzetnom izrazu odavno ističe.
„Ikonu ne može raditi bilo ko, jer ikona je portret svetitelja, duhovnika, zbog toga ikonopisac mora biti izuzetno duhovno nadahnut i snažan. Ikona je odgovor na mnoga pitanja čoveka, ona je pogled na božanstvo i kao takva, traži posebne umetnike. Kada je reč o tehnici, ona ima više kanona, a Milosav Pavlović ih sve savršeno poznaje. On je dosta tragao za svojim izrazom, nije se plašio da proba razne varijacije u ikoni i konačno se prepoznao u tehnici koja pripada starim majstorima. Ovde na izložbi vidimo 20 ikona na drvetu, izrađenih akrilnim bojama, ali ima i nekih koje su rađene jajčanom emulzijom i upravo to govori u prilog da je Pavlović u tehnici blizak starim, tradicionalnim ikonopiscima“, rekla je Tamara Baranovski.
Izložba je organizovana uz pomoć Srpske pravoslavne crkvene opštine Vrbas koja je ovim povodom pozvala i akademika Matiju Bećkovića. Kroz stihove, ali i besedničke bravure koje su samo njemu svojstvene, Bećković je govorio o motivu Bogorodice i o najpoznatijoj ikoni koja se nalazi u Hilandaru, inspiraciji svih ikonopisaca.
„To je ona ikona pred kojom se molio sveti Jovan Damaskin da mu preraste odsečena šaka, pa kada mu je ta molba uslišena, ruka je doslikana na ovoj ikoni i kasnije je ta ikona nazvana Trojeručica. Ta treća ruka, ruka jednog pesnika, postala je simbol stvaranja transpozicije umetnosti. Ona slika i ove ikone koje je naš Pavlović ovde naslikao i izložio.“
Akademik Bećković je nakon otvaranja izložbe održao i književno veče u porti pravoslavnog hrama Vavedenja Presvete Bogorodice u Starom Vrbasu na kojem je promovisao svoje najnovije tri knjige. Veče druženja sa akademikom Bećkovićem organizovano je na inicijativu Srpske pravoslavne opštine Vrbas i namesnika, oca Dalibora Kupusovića, na čije angažovanje se i sam Bećković kratko osvrnuo.
„Ja sam ovde, pre svega, zahvaljujući vrlo agilnom i predanom, ocu Daliboru Kupusoviću koji me je pozvao. Ovaj grad ima jedan poseban sloj ljudi koji služi svom narodu negujući one istinske vrednosti, od vere, do kulture i pisane reči. Ovo je mesto u kojem živi Festival poezije mladih i nekoliko značajnih srpskih pesnika, pa zahvaljujući svemu tome i publika ima priliku da se rafiniše,“ rekao je Bećković.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
