KOSOVO I METOHIJA – Na Kosovu i Metohiji postoji 1.300 pravoslavnih srpskih crkava i manastira i još 700 crkvišta (crkvenih ostataka). Mnogi od njih sagrađeni su u 13. i 14. veku. Tokom boravka na Kosovu i Metohiji obišli smo neke od najznačajnijih srpskih svetinja od kojih je UNESKO čak četiri uvrstio na Listu svetske baštine.
Na mapi našeg puta pri obilasku srpske Svete zemlje, Kosova i Metohije, bili su manastir Banjska, manastir Svetih Arhangela, Prizrenska Bogoslovija, kao i manastiri na Listi svetske baštine: Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška.
Neke od njih su i posle 700 godina u dobrom stanju, a neke su prilično zapuštene i uništene tokom martovskog pogroma 2004. godine i još uvek čekaju svoj red za obnovu.
Crkve i manastire na Kosmetu čuvaju pripadnici takozvane kosovske policije ili KFOR.
Da bismo krenuli ka našoj prvoj stanici manastiru Banjska morali smo da pređemo administrativni prelaz Jarinje.
Manastir Banjska se nalazi u blizini Zvečana i potiče iz XIV veka, zadužbina je srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina, jednog od najmoćnijih vladara iz dinastije Nemanjića na Balkanu toga doba, koji je i bio sahranjen tu. Sam manastir nalazi se na obali istoimene rečice uz nekadašnji kaldrmom popločani Carigradski drum ka Dubrovniku, na njemu se vide tragovi svih vekova i vremena u kome sada živimo. U toku je rekonstrukcija nekih delova ovog manastira.
Pećka patrijaršija, jedan od najznačajnijih spomenika srpske prošlosti, izgrađena je u 13. veku u klisuri Pećke Bistrice, poznatoj po pećinama u kojima su obitavali monasi. Kompleks Patrijaršije sastoji se od glavne crkve Svetih Apostola, uz koju je sa severne strane sazidana crkva Svetog Dimitrija, a sa južne Bogorodičina crkva sa crkvicom Svetog Nikole i zajedničke spoljne priprate na zapadnoj strani.
U njoj se vekovima nalazilo sedište srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, uvek je okupljala učene teologe, vrsne književnike i umetnike i svi su u njoj ostavljali svedočanstva o svom radu i zalaganju. Zato je ona danas ne samo staro središte srpske crkve, već i mesto gde se čuva značajna umetnička zaostavština.
Pećka patrijaršija se nalazi u Peći i na žalost, iako predstavlja centar Srpske pravoslavne crkve, nalazi se u mestu gde Srba više nema.
Fotografisanje u unutrašnjosti manastira nije dozvoljeno, ali svaka freska priča neku svoju priču i možete unutra provesti sate u razgledanju.
U bogato ukrašenom tronu stoluje čudotvorna ikona Bogorodice Pećke koja je jedna od najvećih srpskih svetinja kojoj narod već osam vekova dolazi na poklonjenje. U pitanju je veoma dragocena relikvija koju je Sveti Sava dobio na dar kada je rukopoložen u prvog srpskog episkopa.
O Patrijaršiji brinu monahinje a za brigu o njihovoj bezbednosti zadužena je kosovska policija koja čuva ulaz u ovaj manastirski kompleks.
Manastir Visoki Dečani su najveličanstvenija zadužbina bogatog nemanjićkog duhovnog i graditeljskog nasleđa. Uz Bistricu, pod strmim obroncima Prokletija Dečane je osnovao Sveti kralj Stefan Dečanski. O Dečanima brine bratstvo od 25 mladih monaha, izuzetno obrazovanih koji govore nekoliko jezika i odlično se služe informaciono-komunikacionim tehnologijama. Veoma su posvećeni širenju informacija o samom manastiru i njegovim vrednostima putem interneta.
Atmosferu manastira koga vekovima čuva njegov osnivač kralj Stefan Dečanski, koji se odupreo i pokušaju Turaka da ga pretvore u džamiju, ali i pokušajima granatiranja 1999. godine je nešto što bi svako trebalo da oseti i doživi.
U Visokim Dečanima nalazi se veliki broj fresaka izuzetne lepote i istorijske vrednosti. Otac Srđan kaže da ih ima više od hiljadu. Možete provesti dane posmatrajući ih i proučavajući ih. Neke od njih su relikvije jedine takve vrste u svetu. Jedna od takvih je i jedina freska na svetu na kojoj Isus Hrist ima u ruci mač umesto knjige.
„Pored najstarijih i najlepših ikona na ikonostasu, u dečanskoj riznici se nalazi velika i značajna zbirka ikona, najvažnija i najbogatija među manastirskim riznicama u Srbiji. Zahvaljujući okolnosti da Visoki Dečani nisu nikada napuštani, da dečanska crkva nije gorela niti ostajala bez krova, kakav je slučaj sa bezmalo svim većim srpskim manastirima, ovde je sačuvana najznačajnija zbirka drvenih predmeta, počev od 14. pa sve do 17. veka. Jedino ovde možete videti i ikone na drvetu iz 13. veka“, nabraja otac Srđan.
Još dodaje da su mošti Stefana Dečanskog jedine mošti nekog od srpskih kraljeva koje se čuvaju na Kosmetu.
Kivot sa moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog otvara se svakog četvrtka kako bi vernici mogli da ih celivaju. Mi smo imali posebnu čast i blagoslov da nam otac Petar otvori kivot uprkos tome što smo u Dečanima bili u subotu.
Ovaj manastir čuvaju vojnici KFOR-a, a odnedavno to su vojnici iz Hrvatske i Albanije.
Prvi dan naše posete svetinjama Kosova i Metohija završili smo u Prizrenu u našem konačištu u manastiru Svetih Arhangela, zadužbini Cara Dušana koji se nalazi u kanjonu Prizrenske Bistrice iz koga vidite ostatke drevne tvrđave Višegrad. U njemu su jedno vreme počivale mošti samog Cara Dušana, a tu je i njegov grob koji je slučajno otkriven 1927. godine. Ko ne poznaje dobro ovaj kraj ili ovde dolazi prvi put, treba dobro da se zagleda kako bi iza ruševina i nekoliko desetina metara bodljikave žice uočio svetinju. Ali ona je tu, ne da se…
Manastir Svetih Arhangela na dva kilometra od Prizrena goreo je u martovskom pogromu 2004. godine, ali su ga monasi koliko toliko obnovili i vaskrsli život u njemu. Sazidan je nedavno i konak u kojem putnici namernici mogu da prespavaju i da obeduju, a time direktno i pomažu opstanak malog broja Srba na ovoj teritoriji.
Prizren je nekadašnje rimsko i vizantijsko naselje, od početka 19. veka sedište episkopije. Poseban značaj je dobio u vreme kralja Milutina i careva Dušana i Uroša, a neko vreme je bio i prestonica srpske države. Bogorodica Ljeviška je bila glavna crkva Prizrena. Na žalost, danas u Prizrenu Srba skoro da više i nema. U ovog gradu živi 7 Srba, a u prizrenskoj Bogosloviji školuje se 30 đaka o kojima brine dvadesetak profesora – sveštenika.
Prizrenska Bogoslovija još od 1871. godine širi obrazovanje i duh pravoslavlja na Kosovu i Metohiji. 2004. godine je porušena i spaljena do temelja, ali je zahvaljujući velikoj volji ljudi obnovljena 2011. godine i ponovo ima svoju prvobitnu funkciju.
Od naših vodiča kroz Bogosloviju saznajemo da je ova škola značajna po tome što je prva ovog tipa Srbiji, a u njoj su se školovala četvorica srpskih patrijarha: Gavrilo, Varnava, Pavle koji je ovde bio i profesor dok je bio episkop u Prizrenu i Irinej, koji je bio učenik, profesor i rektor.
Stradala je, a zatim je u poslednjih deset godina obnovljena i crkva Svetog Đorđa u centru Prizrena. Na zidovima za sada nema fresaka, ali otac Jovan je uveren da će vremenom ponovo biti i fresaka.
Najviše emocija izazvala je poseta manastiru Bogorodica Ljeviška. I pre ulaska u samu crkvu podilazi vas jeza kada vidite da danas stoji zaključana, opasana bodljikavom žicom duž visoke ograde. A onda još jedan šok – unutra nema struje i jedina svetlost dolazi od prozora. Gde god se okrenete u ovoj svetinji se još uvek vide tragovi martovskog pogroma 2004. godine kada su unutra unošene gume i paljene što je u velikoj meri uništilo freske na zidovima. Tek poneka freska ostala je vidljiva i svedoči o velelepnosti ovog manastira.
Starešina crkve jerej Vladan Vukomanović kaže da najstarije očuvane freske u crkvi potiču iz treće decenije 13. veka. Veliki deo freskopisa u Bogorodici Ljeviški je, nažalost, tokom turskog perioda, pretvaranjem crkve u džamiju, značajno oštećen. Nakon oslobođenja 1912. godine, Bogorodica Ljeviška ponovo je postala crkva.
“Što se tiče novije istorije, crkva je u velikoj meri oskrnavljena i oštećena od strane albanskih ekstremista 2004. godine. Freskopis je oštećen od dima upaljenih guma, poskidan je olovni krov i zvona su se porušila. Deo najznačajnije freske, freske Bogorodice Ljeviške, u martovskom pogromu je bio izlupan čekićem. Zahvaljujući francuskim konzervatorima, ona je danas obnovljena. Radi se o specifičnoj fresci koja po stilu odudara od ostalih, ona je iz perioda pre kralja Milutina. Verovalo se da je čudotvorna. Obnova Ljeviške je u toku, postavljen je krov, kao i zvona na zvoniku”, kaže naš sagovornik.
U zapadnom delu broda crkve freskopis je očišćen uz finansijsku pomoć Evropskog saveta i institucija Republike Srbije. Potrebno je regulisati osvetljenje u crkvi, čišćenje freskopisa u preostalim delovima hrama kao i izvođenje konzervatorskih radova u cilju sprečavanja vlage.
Manastir Gračanica je zadužbina kralja Milutina na obali reke Gračanke, podignut na ruševinama starije Bogorodičine crkve iz 13. veka, a na temeljima ranohrišćanske trobrodne bazilike iz 6. veka. Manastir je stradao u vreme Kosovske bitke, a priprata prilikom turskih napada 1379-1383. godine, kada je izgorela kula, a sa njome i bogata zbirka rukopisnih knjiga.
Trojan Parlić, kustos manastira Gračanica ističe da je manastir Gračanica čuven po najlepšoj fresci Simonidi, maloj kraljici iskopanih očiju i prekrasnoj vizantisko plavoj boji. Međutim, malo ko zna da se u ovom manastiru nalaze još četiri neprocenjive freske ženskih likova koji srpsku srednjovekovnu umetnost podižu na pijedestal najboljih na svetu.
“Često strancima kad dođu kažem da se u ovoj crkvi mogu videti četiri Mona Lize, naslikane 200 godina pre Da Vinčijeve. Gračaničko fresko slikarstvo je najdublji izraz srednjevekovne umetnosti, jer svaki izraz lica, svaki pokret ruke šalje poruku. Levo od ikonostasa mogu se videti predstave četiri velike svetiteljke: Petke, Varvare, Jefimije i Tekle. Sve četiri imaju „žive oči“ koje prate posetioca gde god da stoji. Jednostavno, njihovim očima ne može da se pobegne. A otkako je pre tri godine završena obimna rekonstrukcija i obnova fresaka, koja je trajala deset godina, sada možete da uživate u velelepnosti fresaka”, kaže Trojan Parlić.
Prvi put u istoriji manastira Gračanica kompletno su očišćene freske na oko 1.500 kvadratnih metara. Namera radova bila je da se posetiocima koji dolaze svetinja predstavi u punom sjaju, tako da manastir sada deluje i kao muzejski, a ne samo prostor pravoslavne svetinje.
Ovim tekstom završavamo feljton o Kosovu i Metohiji kroz koji smo vam predstavili kako danas žive Srbi u našoj južnoj pokrajini, ali i u kakvom su stanju naše najznačajnije svetinje.
Ako vam se pruži prilika obavezno posetite Kosovo i Metohiju, jer je to jedini način da istinski shvatite šta je taj kraj, kakvi ljudi tamo žive, šta je sloboda.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
