SRBIJA – Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence – AI), sigurno je jedan od najvećih „izuma” savremenog doba. Svojim postojanjem i izuzetno brzom primenom izazvala je talase polemika svuda u svetu. Srbija od 2021. godine ima Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije i jedna je od prvih zemalja u svetu koja ima i razvijenu Strategiju za razvoj veštačke inteligencije.
O veštačkoj inteligenciji i njenoj primeni, razvoju i izučavanju razgovarali smo sa dr Branislavom Kisačaninom, osnivačem Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije, čije sedište je u Novom Sadu u NTP-u.
U svetu je polemika o veštačkoj inteligenciji izuzetno prisutna, pre nedelju dana vlasnici vodećih američkih tehnoloških korporacija, između ostalih i direktor kompanije Tesla Ilon Mask, i izvršni direktor Mete Mark Zakerberg, sastali su se sa članovima američkog Kongresa i sa njima razgovarali o predlozima regulativa koje bi trebalo da se primene na veštačku inteligenciju (AI).
”Za nas je važno da postoji sudija. Regulator je potreban kako bismo bili sigurni da kompanije preduzimaju korake u interesu bezbednosti šire javnosti”, rekao je Mask, a preneo je Rojters. Srbija od marta meseca ove godine ima usvojene Etičke smernice za upotrebu i razvoj veštačke inteligencije.
Premijerka, Ana Brnabić nedavno je izjavila da “Srbija može da bude regionalni lider u razvoju globalnih AI rešenja”. S obzirom na to da je tokom jula meseca Srbija postala deo projekta “Digitalna Evropa” – punopravni član Evropske unije u oblasti digitalnih tehnologija, kao i da smo pristupili Centru za četvrtu industrijsku revoluciju Svetskog ekonomskog foruma i da je tokom poslednjih nekoliko godina prioriteti Vlade Srbije ulaganje u IT, pitali smo dr Branislava Kisačanina, da li Srbija može da se uključi u talas komercijalizacije veštačke inteligencije.
dr Kisačanin: Veštačka inteligencija vam je 99% matematika. Da biste razumeli šta se radi, da biste smisli nešto novo, u veštačkoj inteligenciji, apsolutno, matematika je nešto neophodno.
– A, kao što znate, Srbija ima taj neki matematički kliker. Naši đaci osvajaju svake godine medalje na međunarodnim matematičkim olimpijadama, i olimpijadama iz fizike. Znači, imamo matematički kliker i dobro matematičko obrazovanje, tako da imamo jako dobre predispozicije za uključivanje u taj talas komercializacije veštačke inteligencije. A o tome da vam dam par detalja: 2021. godine svetsko tržište proizvoda baziranih na veštačkoj inteligenciji bilo je oko 340 milijardi dolara. U to vreme smo mi osnivali Institut za veštačku inteligenciju i bila je projekcija da će svetsko tržište proizvoda baziranih na veštačkoj inteligenciji dostići 500 milijardi dolara tu negde 2024.-25-te godine. A to se desilo već 2022. godine. I sad, samo razmislite, sa tim našim talentom, kad bi smo mi uzeli 1% tog svetskog tržišta, to bi bilo 5 milijardi dolara godišnje, prošle godine, a to vam je kao IT sektor i poljoprivreda zajedno.
– Znači, imamo fantastičnu priliku. I da vam iskreno kažem, ja mislim da taj 1% nije čak i mnogo agresivno i mnogo ambiciozno. Mislim da kada osvojimo taj 1% možemo da pucamo i na 2% i na 3%. Tako da jeste, imamo jako lepo priliku i zato smo i osnovali Institut za veštačku inteligenciju, rekao je dr Kisačanin.
Master programi na temu veštačke inteligencije u Srbiji su pokrenuti, kaže dr Kisačanin. – Prošle godine je krenula još jedna grupa, tako da sada postoji ukupno pet ili šest master programa, rekao je dr Kisačanin. Ti programi se sprovode između ostalog i na FTN i na PMF-u u Novom Sadu, na Univerzitetu u Nišu, Kragujevcu i u Beogradu.
Mentorski programi razvijeni za sve, ne samo za studente, već i za doktore nauka i svakoga ko želi da unapredi svoje znanje. – Svako ima puno prostora da napreduje, istakao je dr Kisačani. Ta veštačka inteligencija toliko brzo raste da je to nešto stvarno jako teško pratiti. I svaku pomoć koju možemo da dobijemo od naših strušnjaka koji su profesori u Americi, u Kanadi, po Evropi, vrlo rado koristimo.
– Nekada vam je bilo, ne znam, otkrijete kvantnu mehaniku tamo 20-tih godina prošlog veka, dok je to stiglo do nekakvih proizvoda kao što su tranzistori i druge stvari, to je prošlo 30, 40 godina sigurno. Sa veštačkom inteligencijom, evo gledajte, OpenAI je napravio taj chatGPT, to je objavljeno pre jedno godinu dana, evo ga već je aktivno u Microsoftovom Bingu, znači manje od godinu dana. Neverovatno je koliko se brzo dešava komercijalizacija, od otkrića do prihoda i komercijalizacije prođe manje od mesec dana, izjavio je dr Kisačanin za Vojvodina uživo.
– Znači veštačka inteligencija nije tamo neki terminator, nije nešto što će doći sutra, uzeti sve što imamo, nego je to zapravo jedna od alatki koju mi možemo da koristimo da nam olakša život, zaključio je dr Kisačanin.
Portal Vojvodina uživo 17. oktobra organizuje prvu međunarodnu konferenciju na temu medija i veštačke inteligencije AIMedia2023. Konferenciju koja za cilj ima davanje odgovora na pitanja u vezi sa ulogom i primenom veštačke inteligencije u medijima otvoriće ministar informisanja i telekomunikacija dr Mihailo Jovanović, a govornici na dva panela biće: prof. dr Đorđija Petkoski sa Vorton univerziteta u SAD, Greg Beitchman (Velika Britanija) Bloomberg, dr Dubravko Ćulibrk direktor Razvojnog instituta za veštačku inteligenciju SrbijeRusmir Nefić Bloomberg Adria, Igor Žeželj Adria media grup, Bojan Brkić Euronews Srbija, Nemanja Starović državni sekretar u ministarstvu odbrane i Anica Divac Continental automotiv Serbia.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
