Veštačka inteligencija i robotika nezaobilazni su u poljoprivredi novog doba. Veštačka inteligencija već sada diktira i kontroliše toplinu, svetlost i vodu koja je potrebna usevima, ali to je tek početak.
Pandemija izazvana korona virusom pokazala je koliko je važno biti zdrav i zdravo se hraniti, jer loša ishrana je glavni okidač niza bolesti.
Veliki problemi sa snabdevanjem hranom, izazvani zaključavanjem zbog pandemije, ali i velikim požarima, poplavama, potresima i drugim prirodnim katastrofama, ukazali su na potrebu da se proizvodnja i distribucija hrane i drugih roba, sve više lokalizuje.
Uz to, tradicionalna poljoprivreda pod stalnim je pritiskom klimatskih promena, nedostatka radne snage i sve veće potražnje za sve više hrane. Sve je manje plodnog zemljišta i sve je manje vode, a postojeća polja jednostavno ne mogu da prehrane rastuću svetsku populaciju.
Stoga se sve više pažnje posvećuje inovacijama u agrotehnologiji kako bi se iznašli novi načini uzgoja i distribucije sveže hrane. Polja će, predviđaju stručnjaci, u budućnosti biti rezervisana za uzgoj kukuruza, pirinča i soje, dok će se prozvodnja voća, povrća i cveća sve više odvijati u vertikalnim i zatvorenim farmama.
Ulaganja u takozvanu vertikalnu poljoprivredu, za koju se dugo govorilo da je preskupa, dosegla su rekordne visine. Samo u dva tromesečja prošle godine uloženo je 2,2 milijarde dolara, u odnosu na 2,7 milijarde dolara koliko je uloženo tokom cele 2019.godine.
Kako led tehnologija i računari pojeftinjuju i postaju efikasniji, proizvodnja u zatvorenom prostoru donosi sve veće prinose. Mogućnost kontrole klime, patogena i vremenskih prilika u zatvorenim uslovima omogućiće uzgoj sve konzistentnijih i aromatičnijih useva.
Kako bi se poboljšao kvalitet useva i prinosa, u poljoprivredi se sve više koristi veštačka inteligencija. Veštačka inteligencija i robotika postaće neophodni u poljoprivredi novog doba. Ona već sada može da diktira i kontroliše toplinu, svetlost i vodu potrebnu usevima, ali to je tek početak.
Poboljšani rok trajanja, ukus i postupak prozvodnje bez pesticida povećaće potražnju za proizvodima uzgajanim u kontrolisanim uslovima. Najavljene su i prve vertikalne farme unutar velikih marketa u kojima će kupci sami moći da beru svoje povrće.
Veštačka inteligencija koristi se i u firmi „Planty“ iz San Franciska koja predstavlja agrotehnološki startap. Njihova farma prostire se na samo dva hektara, ali to ih ne sprečava da voće i povrće prozvode na čak 720 hektara.
U proizvodnji hrane pomažu im roboti i nezaobilazna veštačka inteligencija, a zahvaljujući inovativnim metodama i tehnologijama proizvode čak 400 puta više hrane po hektaru od tradicionalnih poljoprivrednih gazdinstava.
Roboti i veštačka inteligencija koriste se za praćenje potrošnje vode, svetlosti i temperature okoline u kojem rastu biljke. Kako prolazi vreme veštačka inteligencija uči kako što brže da prizvede osnovne poljoprivredne proizvode uz što bolji kvalitet.
To nije dobro samo za kvalitet proizvedene hrane već pomaže i očuvanju resursa. Voda se reciklira, a isparena voda se vraća u sistem tako da otpada gotovo da nema. U kompaniji „Plenty“ procenjuju da je njihova pametna farma postigla toliko pozitivnog rezultata da prozvode voće i povrće koristeći pritom 95% manje vode i 99% manje zemlje od klasičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Pored toga tehnologija smanjuje potrebu za pesticidima i smanjuje potrebu za praćenjem meteoroloških izveštaja. Sada u bilo koje doba možete proizvoditi sezonske biljke, a smanjuje se i uticaj ugljenika na životnu sredinu usled transporta.
„Planty“ će se uskoro proširiti na 430 maloprodaja u Kaloforniji, a nadaju se i da će uskoro izgraditi više vertikalnih farmi po celom svetu. Nijihov projekat klimatski kontrolisanih vertikalnih farmi već je privukao 400 milijona dolara koliko su u startap uložili bivši predsednik „Googlea“ Erik Šmit, vlasnik „Amazona“ Džef Bezos i „Softbank“.Budućnost je, čini se, vertikalna.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
