Velika analiza uglednog međunarodnog instituta: Stranci i tajkuni hoće da sruše Vučića, evo zašto su ovo najvažniji izbori od 2012. godine

BEOGRAD – Ideološki raznorodna politička opozicija u Srbiji nema odgovarajuće sinergije i uglavnom je pod uticajima različitih centara moći i/ili je eksponent stranih interesa i kapitala

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) koji redovno analizira događanja na Bliskom istoku, Balkanu, kao i po celom svetu analizirao je i aktuelnu situaciju povodom završnice izborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, vanredne pokrajinske izbore u Vojvodini i vanredne lokalne izbore za grad Beograd i još 65 lokalnih samouprava u Srbiji 17.decembra 2023.godine.

Iz njihove analize pod nazivom „Vanredni  izbori u Srbiji 2023: Pokušaj da tajkuni ponovo zavladaju Srbijom?“ prenosimo najvažnije i najzanimljivije delove.

Vanredni izbori u Srbiji 2023: Pokušaj da tajkuni ponovo zavladaju Srbijom? 

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, vanredni izbori za Skupštinu AP Vojvodina i vanredni lokalni izbori za glavni grad Beograd i još 65 lokalnih samouprava održaće se 17.decembra 2023.godine. Prema ocenama analitičara radi se o najvažnijim izborima od 2012.godine..

Na parlamentarnim izborima, prema proporcionalnom sistemu, za Narodnu Skupštinu Republike Srbije, bira se 250 narodnih poslanika. Pravo glasa ima 6.500.165 registriranih birača na više od 8.300 biračkih mesta.

Na vanrednim izborima za Narodnu Skupštinu Republike Srbije učestvuje 18 izbornih lista. Favorit izbora je izborna lista okupljena oko vladajuće Srpske napredne stranka (SNS), koja nastupa pod sloganom „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“. Opozicioni politički blok predvodi izborna lista „Srbija protiv nasilja“. Očekuje se da Socijalistička partija Srbije (SPS) ostane parlamentarna stranka. Političke stranke manjinskih zajednica imaće svoje poslanike u Parlamentu, jer za njih ne važi „prirodni prag“ od 3%. Još nekoliko izbornih lista  ima šansu za ulazak u parlament zbog niskog izbornog praga, koji iznosi svega 3%, a to će zavisiti od izlaznosti na izbore.

Međunarodni institut IFIMES nedavno je objavio analizu o predizbornim događanjima u Srbiji sa naslovom „Vanredni izbori u Srbiji 2023: Odmeravanje uticaja domaćeg i stranog faktora“,

Beograd i Kragujevac u fokusu lokalnih izbora

Lokalni izbori predstavljaju specifikum, jer se koalicije na lokalnom nivou razlikuju od koalicija na državnom nivou. Najveću pažnju javnosti privlače izbori za odbornike/ce za Skupštinu grada Beograda i grada Kragujevca.

Ipak, lokalni izbori u glavnom gradu Beogradu predstavljaju test i za vlast i za opoziciju, koja pokušava predstaviti javnosti, da ima daleko veću podršku od stvarne. Opozicije se okupila oko jednog nemilog događaja, a to je tragično ubistvo učenika u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 3.maja 2023.godine. Nasilje kao društvena pojava nije karakteristično samo za Srbiju, nego se radi o globalnoj pojavi. Takođe zemlje regiona susreću se sa različitim oblicima nasilja u društvu i Srbija po tom pitanju nije izuzetak. Deo opozicionih stranaka pokušava iskoristiti taj momenat da bi došle na vlast što u javnosti nije prihvaćeno sa odobravanjem, jer se jedna tragedija pokušava (zlo)upotrebiti u političke svrhe odnosno za pokušaj osvajanja vlasti.

Izbori za grad Beograd, kao administrativni, politički i kulturni centar Srbije, posebno su važni, jer je Beograd jedan od evropskih glavnih gradova koji se najbrže razvija i postaje sve atraktivniji za život brojnim strancima. Budžet grada Beograda za 2023.godinu iznosi 190,9 milijardi dinara (1,6 milijardi evra), dok budžet AP Vojvodine iznosi 108,7 milijardi dinara (929 miliona evra). Dakle, Beograd ima na raspolaganju skoro duplo više novca nego Autonomna pokrajina Vojvodina.

Na lokalnim izborima u Beogradu građani biraju 110 odbornika za Skupštinu grada. Lista SNS-a za izbore u Beogradu nosi ime po predsedniku države i doskorašnjem predsedniku SNS-a, koji ne učestvuje na izborima, „Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane“. Izvršnu vlast u Beogradu sprovodi gradonačelnik, a mandat mu traje četiri godine. On se ne bira neposredno na izborima, već ga izglasavaju odbornici. Ko osvoji većinu u Skupštini grada predlaže svog kandidata. Taj kandidat mora da bude na izbornoj listi, dakle iz redova izabranih odbornika/ca.

Analitičari smatraju, da će se na lokalnim izborima u Beogradu na kojima učestvuje 14 lista odvijati tesna utakmica između vladajuće Srpske napredne stranke odnosno izborne liste „Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane“ i opozicionih stranaka predvođenih izbornom listom „Srbija protiv nasilja“.

Utopijski pristup opozicije

Ideološki raznorodna politička opozicija u Srbiji nema odgovarajuće sinergije i uglavnom je pod uticajima različitih centara moći i/ili je eksponent stranih interesa i kapitala, dok većina opozicionih čelnika već ima svoju političku istoriju, često menjanje članstva u političkim strankama, a mnogi od njih imaju hipoteku dosadašnjeg političkog angažmana. 

Način delovanja opozicije više podseća na rad nevladinih organizacija nego na delovanje ozbiljnih političkih stranaka. 

Srbija se nalazi pod velikim međunarodnim pritiscima da prizna nezavisnost Kosova. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (SNS) zasada odoleva tim pritiscima. 

Analitičari smatraju, da jedan deo srpske opozicije nije svestan težine situacije u kojoj se Srbija nalazi i njenog položaja. Pojedini opozicioni  čelnici populističkim izjavama i „utopijskim“ pristupom poput „Hajde da svakom čoveku posle 17.decembra bude dobro“ ustvari samo obmanjuju građane, jer ne nude konkretna rešenja za probleme i izazove sa kojima se Srbija suočava, dok jedan deo opozicije želi Srbiju videti kao članicu NATO-a i spreman je priznati nezavisnost Kosova i zbog toga uživa snažnu podršku jednog dela zapadnih država.

Opasnost od „militarizacije“ kosovskog pitanja

Situacija na Kosovu ne može se normalizovati angažovanjem specijalnih jedinica tzv. kosovske policije (ROSU). Vlasti  privremenih oorgana u Prištini koriste pristup upotrebe sile što dodatno stvara napetosti i zaoštrava situaciju.

Bez implementacije Briselskog sporazuma iz 2013.godine i uspešnog dijaloga o normalizaciji odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine nema napretka. Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hill je izjavio da na stolu, naravno, nije priznanje tzv. Kosova, već normalizacija i dodao je da  ljudi na severu Kosova moraju da se probude ujutro sa znanjem kako će njihov život da izgleda i da moraju da imaju  mogućnost da putuju gde god da žele.

Analitičari smatraju, da odlaganjem implementacije Briselskog sporazuma i formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), preti realna opasnost od „militarizacije“ i radikalizacije kosovskog pitanja, što bi moglo dovesti do otvaranja novog žarišta sa lančanim reakcijama u regionu. Kosovo sve više postaje bezbednosno umesto političko pitanje. Insistiranje na priznanju tzv. Kosova od strane zvaničnog Beograda je kao kada bi se od zvaničnog Pekinga zahtevalo priznanje Tajvana.

U najtežoj poziciji Aleksandar Vučić

Srbija se uspešno repozicionirala i rebrendirala u regionalnim i međunarodnim odnosima zahvaljujući naporima i politikom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je uspeo da Srbiju od objekta učini subjektom međunarodnih odnosa što je vidljivo kroz dijalog o normalizaciji odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine gde je Vučić uspeo nametnuti paradigmu „ne mogu oni dobiti sve, a mi ništa“.

Srbija je ključna zemlja za mir i stabilnost na Balkanu. Predsednik Vučić je svestan, da je potrebno okončati dijalog o normalizaciji odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine kako bi Srbija osigurala prosperitet i izvesnu budućnost, a da je pri tome najvažniji zadatak ekonomski prosperitet, razvoj države i afirmacija Srbije u međunarodnim okvirima te zaustaviti trend iseljavanja stanovništva iz Srbije i tu Srbija već beleži rezultate. Evidentni su pokušaji podrivanja Vučića i njegove vlasti preko pojedinaca unutar Srpske napredne stranke (SNS) u sprezi sa stranim faktorom. 

Nad Srbijom i njenim predsednikom Vučićem vrši se intenzivan međunarodni pritisak da prizna nezavisnost tzv. Kosova i da uskladi spoljnu politiku Srbije sa EU, a posebno se insistira na uvođenju sankcija Rusiji. Koncept spoljne politike Srbije temelji se na  četvorouglu EU – SAD – Kina  – Rusija + Pokret Nesvrstanih. EU od Srbije traži da sledi odnosno podredi svoju spoljnu politiku EU, a da pri tome zauzvrat nema nikakvih garancija kada će i da li će uopšte postati članica EU. Potrebno je raditi na jačanju i razvijanju poverenja između Srbije i EU pri čemu EU treba pokazati više senzibiliteta prema Srbiji i njenoj poziciji te jasnije namere u vezi budućeg članstva u EU.

Tajkuni u pokušaju da ponovo zavladaju Srbijom

U Srbiji su do 2012.godine ključnu ulogu imali tajkuni. Dolaskom Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke izgubili su taj uticaj. Prema procenama bogatstvo samo desetak najvećih privrednika (tajkuna) merilo se milijardama evra. U 2009.godini deset srpskih tajkuna u svojim rukama držalo je čak oko 30% BDP-a Srbije, ili skoro 10 milijardi evra. Jedan od njih Miroslav Mišković na vrhuncu svoje moći, 2008.godine, zauzeo je vodeću poziciju jednog od najbogatijih biznismena na Balkanu. Tada su tajkuni napredovali, dok je Srbija nazadovala. Taj trend je promenjen od 2012.godine.

Analitičari smatraju, da jedan deo opozicionih političkih stranaka u Srbiji finansiraju tajkuni, deo se finansira iz inostranih centara moći i na takav način pokušavaju da povrate izgubljeni uticaj i ponovo zavladaju Srbijom. Na raspolaganju imaju znatna sredstva za taj poduhvat, a združio ih je zajednički interes da sruše sa vlasti Aleksandra Vučića.

Potrebno je osigurati zakonitost, regularnost, transparentnost izbornog procesa i stvoriti ambijent za sprovođenje fer i poštenih izbora. Postoje nagoveštaji, da će budući izborni gubitnici osporiti rezultate izbora. Zbog toga je važno, da politički subjekti pokažu visok stepen političke kulture i odgovornosti i odreknu se nasilja kao sredstva.

Opozicija je najviše prigovora uputila na nedovoljnu medijsku zastupljenost i kontrolu izbornog procesa. Iskustva su pokazala, da prisutnost u medijima nije ključna za pobedu na izborima. Najvažnije je ponuditi kvalitetne politične programe i kredibilne i kompetentne kandidate, koji uživaju poverenje građana. Opozicija je ponovo napravila istu grešku zbog fokusiranja političke borbe isključivo personalno na Aleksandra Vučića pri tome ne nudeći dovoljno kvalitetne političke programe i kompetentne i nekompromitirane kandidate sa kojima mogu uveriti građane da im povere svoj glas.

Prema istraživanjima javnog mnjenja uverljivu prednost na parlamentarnim izborima ima lista Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da  stane“. Vodeća opoziciona izborna lista je „Srbija protiv nasilja“. Zbog smanjenja izbornog praga na 3% priliku, da osvoje poslaničke mandate u Narodnoj Skupštini Republike Srbije imaju i manje političke stranke te stranke manjinskih zajednica. Očekuje se, da izlaznost na izborima bude iznad 50% što će dati veći demokratski legitimitet budućim izabranim zvaničnicima. Snažna i proaktivna opozicija kao korektiv vlasti je deo demokratskog ambijenta što do sada nije bio slučaj u Srbiji. Važno je da vlast i opozicija kada se radi o pitanjima od nacionalnog interesa zauzmu zajednički i jedinstven stav i da vode odgovornu državnu politiku.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.