Svetska poljoprivreda nikada nije bila pred većim izazovom. Proizvodnja hrane treba da odgovori potrebama sve većeg broja stanovnika dok se, istovremeno, suočava sa sve dužim periodima suše, koje se smenjuju sa poplavama. Naučnici do boljih prinosa pokušavaju da dođu uz pomoć digitalizacije i biotehnologije. Isto to pokušava i Srbija.
Budućnost je počela – dobar traktor, nove sorte i zaštitna hemijska sredstva nisu dovoljni u borbi sa klimatskim promenama. Prečica do većih prinosa za naučnike Biosensa je nanotehnologija. Više od 10 mililiona evra uloženo je samo u opremu za prikupljanje i analizu podataka iz mikrobioma zemljišta i biljaka.
– Biljke su postale izvor podataka. Koliko imamo prave senzore i metode da to konvertujemo u podatke, to je aset za budućnost i dalji razvoj – objašnjava direktor Biosens instituta Vladimir Crnojević.
Inovacije u poljoprivredi prepoznao je i privatni sektor. Sve više kompanija i startâpa razvija pametne sisteme za navodnjavanje, agro-dronove.
Do pre deset godina mogli su samo da snimaju i mapiraju. Danas, iz niskog leta, tretiraju biljke onda kada u njivu, zbog blata na primer, ne može nijedna druga mašina.
– Dron najjednostavnije možemo da opišemo kao leteći atomizer koji produvava vegetaciju. Finim sitnim kapima i kroz vazdušnu podršku, koju ostvaruje vrlo precizno i profilasno, dozira propisanu količinu preparata. Cena takve opreme i uvođenja je u ravni jednog voćarskog atomizera – kaže Momir Alvirović iz Agrodrona.
Na sve veće potrebe za hranom, države pokušavaju da odgovore digitalizacijom, a to je trend koji prati i Srbija. Podaci o agraru se centralizuju, a prijave za subvencije već su prešle u elektronski oblik.
– Naši poljoprivrednici pokazali su prijavama za subvencije, kojih je u ovom trenutku preko 400.000, koliko su spremni za digitalizaciju – priča državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivana Popović.
Prema njenim rečima, Ministarstvo nastavlja da širi digitalizaciju, kao i pametnu i preciznu poljoprivredu.
omoć u digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana pružaju i projekti, poput velike-male privrede koju finansira američka vlada i podrške ruralnim područjima Jugoistočne Evrope, koji podržava Nemačka.
– Radimo na uvođenju pametnih rešenja u poljoprivredu i agrobiznisu. Želimo da farmeri povećaju produktivnost i da zadrže konkurentnost na globalnom tržištu. Hoćemo da im pomognemo da uvide svoje potencijale i kreiraju bolju budućnost za svoje porodice – ističe Bruk Ajšam iz USaida.
Denis Kajzer iz GIZ-a navodi da je cilj projekta da se poljoprivrednici na jugu i istoku zemlje upoznaju sa digitalizacijom i zelenom agendom.
„Pametna“ poljoprivreda spaja najbolje što Srbija ima – IT industriju i proizvodnju hrane. Od izvoza te dve grane zarađujemo sedam i po milijardi evra.
Poljoprivrednicima su na raspolaganju besplatne aplikacije Biosensa, pomoću kojih mogu da prate promene na nebu i u zemljištu, kao i pojave štetočina.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
