VRBAS – Prvo veče tradicionalne kulturne manifestacije koja afirmiše i na književnu scenu već duže od pola veka izvodi mlade pesnike, bilo je posvećeno obeležavanju dva veka Letopisa Matice srpske. O jednom od najstarijih književnih časopisa u Evropi i svetu govorili su prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, i Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske i urednik Letopisa, dok su stihove govorili pesnici Igor Mirović i Đorđo Sladoje.
„Festival poezije mladih u Vrbasu je već odavno ušao u istoriju književnosti i postao je mera prema kojoj se meri kvalitet kada su u pitanju oni koji dolaze – mladi pesnici do 27. godina starosti. Ako bismo pogledali spisak dosadašnjih dobitnika, gotovo da nema pesnika koji se nije ostvario u književnosti, naravno svako po svojoj meri, a važno je istaći ima i onih koji su postali kultni pesnici. A sve je počelo 07. maja 1968. godine kada je Književni klub Doma kulture ugostio desetak pesnika iz Vrbasa i okoline na manifestaciji nazvanoj ‘Maj ravnice i mladosti’. Zainteresovanost publike je bila tolika da je iduće godine uz podršku Duška Trifunovića i Pere Zupca, kao i učenika i profesora Gimnazije, Branislav Bari Milošević, dugo godina ključna figura festivala i kulturnog života u Vrbasu, smislio ideju da festivalu da jugoslovenski predznak i takmičarski karakter. Tako je nastao Festival jugoslovenske poezije mladih, koji neprekidno traje 56. godina“, rečeno je, između ostalog, prilikom svečanog otvaranja.
Letopis Matice srpske je književni časopis koji u čitavom svetu najduže, a bez većih prekida izlazi još od 1824. godine.
Deluje neobično i čudesno podatak da je takvu tekovinu stvorila upravo srpska kultura, tako često izložena prekidima razvojnih kontinuiteta. Pokrenut u Novom Sadu pod nazivom Serbska letopis, a štampan u Budimu, ovaj časopis je, po zamisli njegovog pokretača Georgija Magaraševića, postao centralno mesto na kojem su izlagani rezultati srpskog književnog i naučnog stvaralaštva. Uz to, Letopis se sistematski bavio saznanjima koja u središte pažnje stavljaju jezik, književnost, istoriju, religiju, folklor i kulturu ne samo srpskog naroda nego i celog slovenskog sveta…
Poteškoće u organizaciji čitavog posla podstakle su Magaraševića da se posavetuje sa peštanskim trgovcima i intelektualcima, koji su zaključili da rešenje treba potražiti u osnivanju kulturne ustanove koja bi ne samo brinula o časopisu nego i razvila znatno širi program rada. U sklopu toga rada odmah se krenulo sa izdavačkom delatnošću… Za sve vreme svoga trajanja Letopis je bio i ostao centralni srpski časopis koji, ponešto konzervativan, nastoji da okupi proverene vrednosti srpske književnosti, nauke i kulture. Svoju misiju Letopis Matice srpske je ostvarivao sa promenljivim, ali nesumnjivim uspehom. Prekidi u radu su nastajali samo u vremenu velikih istorijskih događaja kada nije bilo elementarnih uslova za kulturni rad: u periodu snažnih nastojanja ugarske administracije da ugasi ustanovu 1835–1836, u vreme revolucionarne 1848. godine, kao i tokom Prvog i Drugog svetskog rata“, rekao je prof. dr Stanić, i sam urednik časopisa od 2005. do 2012. godine, a danas predsednik jedne od najvažnijih kulturnih institucija srpskog naroda.
Svim učesnicima i gostima FPM dobrodošlicu u Vrbas poželeo je Branislav Zubović, sekretar manifestacije, koji je posebno zahvalio Pokrajinskom sekrrtarijatu za kulturu, Ministarstvu kulture i opštini Vrbas na stalnoj podršci organizaciji pesničkih susreta u Vrbasu.
U muzičkom delu programa, po treći put na Festivalu poezije mladih, nastupili su Braća Teofilović. Svečanom otvaranju prisustvovao je i Predrag Rojević, predsednik opštine Vrbas, zatim brojni pesnici, profesori Gimnazije, ljubitelji poezije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
