Stručnjaci su oprečnog mišljenja. Jedni podržavaju potpirivanje mašte, dok drugi ukazuju na opasnost potkopavanja poverenja
Hteli mi to ili ne, svako mora da „odraste“ u nekom trenutku.
Iako je “izmišljanje” normalan deo detinjstva, neki roditelji se mogu zapitati kada je pravo vreme da objave vest da neki od omiljenih likova njihove dece nisu baš ono što deca misle da jesu.
Kako roditelji mogu tu vest da im prenesu na bezbolan način? I, što je još važnije, kada roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom? I na kraju, da li roditelji uopšte i da govore deci istinu o Deda Mrazu i drugim izmišljenim likovima?
Dženifer Kelman, terapeutkinja i licencirana klinička socijalna radnica na “JustAnswer.com”, kaže da društvo često žuri da natera decu da odrastaju, što uključuje raspršivanje sve magije i čuda koja beleži uglavnom svačije detinjstvo.
– Ne postoji takva stvar kao što je – prestari ste da biste verovali u Deda Mraza, Uskršnjeg zeca i Zubić vilu – ističe terapeut za “Yahoo Life” i dodaje: – Pustiti decu da sama shvate je daleko bolje nego da im roditelji saopštavaju takvu vesti. Mnogi rodtielji su “prebrzi”, požuruju svoju decu kroz ove trenutke kako bi ih naterali da brže odrastu – ali po koju cenu?
Sa druge strane, dr Šeldon Zablou, dečji psihijatar iz San Dijega u Kaliforniji, ima drugačiji pogled na odgovornost roditelja kada je u pitanju izmišljanje:
– Za emocionalno blagostanje deteta važnije je da može da se osloni na svog roditelja da će da odražava stvarnost sveta, nego da mu nameće zabavu kroz izmišljena bića – kaže Zablou: – Ako roditelj obmane svoje dete o Vili Zubić, Deda Mrazu ili Uskršnjem zecu, oni bi mogli da poremete temeljne osnove dugoročnog emocionalnog zdravlja svog deteta potkopavajući roditelje kao ljude od poverenja.
Stručnjaci se slažu da između roditelja i deteta treba da se vode razgovori o pretvaranju i izmišljanju. Dok će deca neizbežno naučiti određene “istine” preko svojih vršnjaka ili na druge načine, roditelji treba da prate detetove znakove da bi utvrdili kada su spremna da prihvate i razumeju stvarnost i istinu o voljenim likovima iz detinjstva.
Reč roditelja: Lepota u održavanju magije živom
Dragana je majka dvoje dece, devojčice od skoro devet godina, i dečaka od šest. Zbog mlađeg deteta, kako bi mu produžila što više taj magični deo detinjstva, ne odustaje od preuzimanja uloge Deda Mraza, Zubić Vile i Uskršnjeg zeke. Iako sada, u predsezoni novogodišnjih poklona, starije dete sve češće dolazi iz skole (treći razred) sa utiscima kako neka deca pričaju da Deda Mraz ne postoji i da im ona ne veruje. Čak i Draganu druge majke iz odeljenja često zadirkuju oko toga “da mora da i sama veruje u Deda Mraza” .
No, ona se ne obazire mnogo na to. Pre svega ne želi da im razbije taj osećaj bezbrižnosti, a sa pedagoške i motivacione strane smatra da razvija osećaj odgovornosti kod dece jer im je usađeno da Deda Mraz sve zna i sve vidi, da ima svoje pomoćnike u ptičicama i drugim životinjama koje mu prenose ako se dete ružno ponašalo, nije ispunilo svoje obaveze ili nije slušalo roditelje, a što će se odraziti na njihove želje kada su u pitanju novogodišnji pokloni.
Dragana takođe, ima svoj roditeljski stav da će svet mašte razviti njihovu kreativnost i pospešiti druga maštarenja kasnije u adolescenciji i odraslom životu. Ne smatra da time obmanjuje decu i da će se to odraziti na njihov odnost poverenja u kasnijim godinama, jer paralelno gradi i odnos sa njima u kojem im objašnjava da roditelji nekada rade i blesave stvari i preuzimaju na sebe obaveze van svojih mogućnosti, iz čise ljubavi prema svojoj deci i najboljim namerama da ona budu srećna i zadovoljna i da odrastu u dobre i kvalitetne ljude. A ako i pogreše u tome, ne samo da je bilo iz najbolje namere, već da je ljudski i grešiti. Samim tim deca se uče i praštanju.
Sačekajte da vaše dete bude spremno da sazna istinu
– Ključno pitanje nije toliko kada da saopštite vest svom detetu, već kada je vaše dete spremno da shvati da Deda Mraz (ili drugi magični lik) nije stvaran – ističe dr Helen Eger, naučni službenik mentalnog zdravlja za decu i dodaje: –
Svako dete će drugačije da reaguje kada sazna da Deda Mraz nije stvaran. Neka deca će to prihvatiti zdravo za gotovo, dok će druga da dožive to veoma emotivno. Neka će se, pak, osećati “odraslo”.
Stručnjak ističe da je sasvim uredu da budu uznemireni i da je na vama kao roditeljima zadatak da “slušate, priznate, prihvatite i saosećate sa osećanjima deteta”, a ne da mu govorite kako ili šta treba da se oseća.
Ima koristi od verovanja
Iako se čini da se većina roditelja nerado hvata ukoštac sa time da je vreme da se probuši taj izmišljeni balon mašte oko njihovog deteta, stručnjaci kažu da je to sasvim u redu. Čak smatraju da angažovanje dečje mašte ima pozitivne efekte na njihovu kreativnost i ukupne veštine rešavanja problema.
Vendi Kovacs Kortes, sa Odeljenja za terapiju parova i porodice na Univerzitetu Adler, kaže da će „prirodni proces promene spoznaja i uticaja vršnjaka verovatno sam po sebi voditi računa o verovanju u imaginarne likove“.
– Ne postoji tačno ili pogrešno vreme – ističe ona:
– Istraživanje sugeriše da verovanje u magiju radi magije ima dugoročno mentalno zdravlje i akademske prednosti povezane sa nadom. Deca postanu odrasli koji i dalje veruju da neka magija postoji u svetu. Verovanje u nešto što ne možete da vidite ili dodirnete, kao što su lojalnost ili veze unutar porodice, pokazuje korak od magije iz detinjstva ka kulturnom razumevanju onoga što magija za nas predstavlja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
