U Srbiji veća potrošnja pilećeg nego svinjskog mesa

BEOGRAD – Prosečni stanovnik Srbije godišnje pojede 16 kilograma svinjetine, dok je u Evropskoj uniji taj prosek 31,8. Kod junetine je ova razlika u potrošnji još drastičnija. Domaći potrošači upotrebe oko četiri kilograma, a u EU gotovo dvostruko – 10.

Ovo je otprilike jednak odnos i kod korišćenja jagnjetine – 3,5 kilograma naspram osam, pokazuju podaci koje je na osnovu informacija iz nadležnih ministarstava i zvanične statistike nedavno objavila Privredna komora Srbije (PKS) i odnose se na potrošnju mesa u prošloj godini.

I ranije su analitičari i istraživači u agrosektoru upozoravali da se svaka strategija u ovoj oblasti mora zasnivati pre svega na analitici, odnosno istraživanju koje bi usmerilo državnu politiku subvencija u pravom smeru.

A na šta ovo istraživanje ukazuje?

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS, navodi da ovi podaci o potrošnji mesa u Srbiji, iako najnoviji, nisu pokazatelj samo za 2022. već da nekoliko godina unazad postoji takav trend.

– Jedina novina je da su po potrošnji mesa u Srbiji prvo mesto zamenili piletina i svinjetina. Ranije se godišnje konzumiralo 18 kilograma svinjskog mesa, a 16 pilećeg, a sada je obrnuto – naglašava Budimović.

Osim niže cene pilećeg mesa razlog je i to što se piletina brže priprema, a odličan je izvor proteina.

Upitan da li očekuje da će pojava i širenje afričke kuge svinja uticati na pad potrošnje ili nestašicu, Budimović odgovara da je teško zamisliti da u 21. veku nečega nedostaje na tržištu.

Trebalo bi pre da razmišljamo, napominje, kako da sačuvamo naše stado. Činjenica je da se cela Evropa bori s ovom bolešću i da je već poznato da je i tamo manji broj životinja, što znači da će na raspolaganju biti manje svinjskog mesa za potrošnju.

– Uvozimo najviše svinjskog mesa i za prvih šest meseci ove godine uvezeno je oko 15.000 tona u vrednosti od 52 miliona evra. Imamo dovoljne količine junećeg, jagnjećeg i ovčijeg i to odličnog kvaliteta – kaže Budimović.

Dodaje da je ta količina gotovo jednaka kao prošle godine, ali da je iznos novca uvećan sa 36 na 52 miliona evra, jer je uvozna cena bila veća za oko jedan evro po kilogramu u isto vreme 2022.

Pročitajte još:

Tanasković: „Breskve će biti uništene, nema opasnosti da će se naći na tržištu“

BEOGRAD – Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da nema bojazni da će breskve vraćene sa hrvatske granice zbog visokog nivoa pesticida završiti na tržištu Srbije. – Mi trenutno radimo ispitivanja. Još nismo dobili analize naše laboratorije. Ako se dokaže da su pesticidi u toj količini, sva količina tih breskvi će biti uništena – rekla je ona za Tanjug. Tanasković je objasnila da se sve ono što se proizvede i prodaje u Srbiji kontroliše u našoj zemlji, dok se ono što dolazi sa strane kontroliše na samom graničnom prelazu prilikom uvoza. Ona je dodala i da se […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.