Zbog krize na Crvenom moru otežan transport, rastu i cene prevoza, dok roba kasni na odredišta
Napadi Huta na komercijalne brodove u Crvenom moru koji traju već tri meseca ometaju isporuke proizvoda između Evrope i Azije, a izvoznici i špediteri upozoravaju na rastuću štetu u trgovini voćem i povrćem. Brodske kompanije umesto kroz moreuz Bab el Mandeb svoja plovila šalju oko afričkog Rta dobre nade, produžavajući transport proizvoda između Azije i Evrope do tri nedelje. Usled toga se, pored povećanja cene puta, povećava i verovatnoća da će neki proizvodi propasti pre nego što stignu do svog odredišta.
„Postoji značajan rizik”, rekao je za briselski „Politiko” Marko Fođione, generalni direktor Instituta za izvoz i međunarodnu trgovinu sa sedištem u Velikoj Britaniji, ističući da produženo vreme plovidbe neće uticati samo na voće i povrće već i na čitav niz namirnica, među kojima su meso i žitarice, ali i na industriju prerade hrane, s obzirom na to da kasne isporuke palminog ulja, preneo je Tanjug. Kako se navodi, najviše su pogođeni izvoznici iz Južne Evrope, kao što su Italija, Grčka i Kipar, pošto njihov teret vredan milijarde evra sada mora da napusti Mediteran na zapadu i da ide dugim putem do Bliskog istoka i Azije. Iako su, na sreću, najosetljivije sorte voća za sada „pošteđene”, s obzirom na to da su kivi, grožđe i smokve obrane u jesen, a trešnje još na leto, ipak, drugi plodovi „nisu bili te sreće”, navodi briselski portal. Tako je, na primer, italijanski izvoz jabuka, krušaka, kupusa i karfiola u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate zaustavljen usred sezone.
U sektoru u kome dominira sezonska proizvodnja, prema rečima Kristijana Maretija, predsednika italijanske zadruge za poljoprivredu i hranu, obim štete zavisiće od trajanja blokade. Međutim, pojedine kompanije, poput danske brodske kompanije, dosetile su se da kao deo rešenja za nastalu krizu ponude usluge prevoza kvarljive robe kombinovanjem avionskog i brodskog saobraćaja. Prema tom rešenju, proizvodi se prvo brodom dovoze u Dubai, odakle se avionima isporučuju u Frankfurt i Amsterdam. Ovo je izazvalo zabrinutost da bi ti proizvodi mogli da budu odbačeni na evropskom tržištu. Sa druge strane, kako se ističe, većih posledica kod transporta proizvoda koji nisu kvarljivi usled produženog vremena isporuke za sada nema. Postoji ipak bojazan da bi isporuke vina i žestokog pića mogle da zakasne za doček Kineske nove godine koja se proslavlja 10. februara.
Za sada se u Srbiji posledice ovih dešavanja ne osećaju. Marketi su dobro snabdeveni uvoznom, ali i robom domaćih proizvođača. Ipak, kriza koja već predugo traje mogla bi da utiče na rast cena voća i povrća, kaže za „Politiku” agrarni analitičar Žarko Galetin.
– Problem na Crvenom moru je veoma ozbiljan. U perspektivi to može da bude loše, pogotovo za robu koja ide sa Dalekog istoka. Produžavanje rute iz ovog dela sveta ka Evropi je 7.000 kilometara. Verujem da agrumi i južno voće vrlo lako mogu značajno da poskupe. Ako kriza potraje, a po svojoj prilici hoće, ovo će se sasvim sigurno dogoditi i povlačiće rast cena i druge, ne samo kvarljive robe – rekao je naš sagovornik. Prema njegovim rečima, rastu i premije rizika i sve što je povezano s transportom. Ovo posebno važi za kvarljivu robu koja ne trpi dug transport, što zahteva izmenu tehnologija čuvanja tih proizvoda, tako da sve postaje zahtevnije i skuplje.
U međuvremenu, može se čuti i da jedni od najvećih poljoprivrednih proizvođača, Turska i Egipat, zajedno sa Ukrajinom, Evropu istražuju kao tranzitnu rutu, ili kao mesto na kome će prodati svoju kvarljivu hranu. Po svemu sudeći, ovo bi mogla da bude dodatna opasnost za evropske proizvođače. – Ako se blokira Crveno more, Evropa, i ne samo Evropa već i Sredozemlje postaće jedno veliko skladište. Imali smo već situaciju s ukrajinskom pšenicom, koja je oborila cenu žita do neverovatnih razmera na svetskom tržištu. Tako da po istom scenariju može se to desiti i sa ovom robom – istakao je Galetin.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
