Moderna ljudska civilizacija susrela se sa brojnim ekonomskim krizama koje su mnoge dovele do prosjačkog štapa.
„Velika depresija“ iz 1929. godine, kolaps nemačke Vajmarske republike, kriza iz 2008. godine, samo su neke od njih. Velika kriza pogodila je i našu zemlju 1993. godine usled hiperinflacije izazvane sankcijama protiv Srbije.
Ipak jedna od prvih ekonomskih kriza, nastala je u Holandiji u 17. veku i nisu je izazvali ratovi, inflacije ili pad tržišta. Ona je imala još bizarnijeg izazivača – cvetove Lale i poznata je kao Tulipomanija.
Jedno od najboljih mesta za život u 17. veku, bar kada je evropski kontinent u pitanju, svakako je bila Holandija. Holanđani su se tada oslobodili španske vlasti i potom počeli da organizuju pomorske trgovačke rute na daleki istok, indijski podkontinent i Pacifik.
Zarade od samo jedne trgovačke ture bili su astronomske i sezale su do čak 400%! Tako je stvorena kasta bogatih trgovaca, a Holandija je doživela procvat. Ipak ovaj period će obeležiti mešetarenje, spekulanti, pohlepa i želja za brzom i lakom zaradom, a u njegovom središtu će se naći jedan cvet…
Kako je sve počelo?
Navodno je turski sultan Sulejman Veličanstveni, poklonio nekoliko lukovica austrijskom caru, uz napomenu da će iz njih iznići cveće neobične i nesvakidašnje lepote. Cvetovi lale tako putuju zapadnom Evropom i izazivaju divljenje gde god se pojave. Ipak, najviše privlače Holanđane koji bivaju opčinjeni cvetovima jarkih boja.
Lale postaju status moći i prestiža, a ujedno postaju i četvrti po redu izvozni artikal Holandije. Ubrzo, razni špekulanti žele da iskoriste sve veću popularnost lala i počinju da „naduvavaju cene“. Kako im je to pošlo za rukom?
Lale cvetaju u aprilu i maju, dok su njihove lukovice neaktivne od juna do septembra. U tom periodu one se mogu presađivati, skladištiti,transportovati, ali i prodavati. Trgovina se ugovara unapred za svaku sezonu, a trgovci zaključuju ugovore pre same isporuke cveta. Na ceni su naručito lukovice koje daju cvetove u dve ili više različitih boja, odnosno šarene.
Špekulanti vide svoju priliku za zaradu, te otkupljuju ugovore, podižu im cene i prodaju dalje.
Opasan presedan
U Holandskoj trgovini javlja se nesvakidašnji fenomen, jer se više ne trguje ni cvećem ni lukovicama već ugovorima, odnosno papirima. Ni prodavac ni kupac nemaju kontakt sa robom, a cene počinju enormno da rastu. Uskoro se stvara lanac, u kome svako hoće da otkupi ugovor po manjoj, a proda ga po većoj ceni. Holanđani su posle ovaj fenomen nazvali „Trgovina vetrom“. Mnogi koji su se polakomili za velikom zaradom, počinju da prodaju sve što imaju – kuće, imanja, zemlju.
Naročito veliku cenu dostiže lukovica specifične sorte Lale – Semper Augustus.
Cena samo jedne lukovice 1624. godine iznosi 1.000 florina, dok je godišnja zarada zanatlije oko 150 florina.
Ako mislite da je to suludo, varate se. Naredne godine cena lukovice je 1.200 florina, nakon dve godine 3.000 florina. Nakon desetak godina, tačnije 1637. godine u Holandiji su preostale samo dve lukovice ove sorte, a njihova cena je bila 30.000 florina!
Takođe, jedna od najtraženijih sorti Vajsroj, vredela je 3.000 hiljade florina. Ko nije imao „keš“, mogao je da je trampi robu za nju.
Cena – prava sitnica. Za jednu lukovicu, trebalo se izdvojiti „samo“:
Četri tone pšenice, četri bureta piva, četiri vola, osam tona raži, osam svinja, dvanaest ovaca, dve bačve vina, 450 kilograma sira, dva bureta putera, odelo, krevet i srebrni pehar!
Balon se naduvao i spreman je da pukne
Verovali ili ne, epidemija kuge koja je izbila u Holandiji, nije zaustavila pomamu za lukovicama, već ju je dodatno rasplamsala. Preživele zanatlije, sitni trgovci i činovnici sada su počeli mnogo više da zarađuju nego pre, pa su odlučili da i oni „ulažu“u lukovice.
U februaru 1637. godine dolazi do kraha trgovine lukovicama. Naime više niko ne želi da kupuje po enormnim cenama. Tada nastupa panika jer svi žele da što pre prodaju i izvuku novac, ali tako i cene kreću da padaju…
Špekulanti koji su naduvali cene, ranije su izvukli novac, a prodaja potpuno prestaje. Sada je more unesrećenih ostalo sa bezvrednim hartijama koje nisu mogli nikome da prodaju. Uskoro se u celu ovu zbrku umešao holandski sud koji je zabranio dalju trgovinu. Crkva nije poropustila priliku da likuje i ponovo napomene da je želja za bogaćenjem „Đavolja rabota“.
Ekonomisti širom sveta i danas vole da spomenu ovaj primer kada se tržište pojedinim artiklima naduva, a potom balon pukne a lakomi završe na „prosjačkom štapu“.
Cela priča oko lala vraća se tamo gde joj je oduvek i bilo mesto – među baštovane i u vrtove, a nama čak i posle nekoliko vekova, ostaje upozorenje kako prolaze pohlepni željni brze i lake zarade.
Leba (uglavnom) nema bez motike.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
