Svetlo ili tamno, gorko ili slatko, u čaši ili krigli, u limenci ili flaši, sa penom ili bez pene, pivo je danas najpopularnije alkoholno piće na svetu, a pivska industrija broji zaradu u desetinama milijardi evra godišnje.
Pivo će biti prvi izbor za mnoge, bilo da samo odmaraju posle posle, izlaze sa društvom ili gladaju fudbal sa ekipom. Iako se pivo smatra za „muško“ piće, zapravo su ga izmislile žene (i hvala im na tome).
Kako je izmišljeno pivo?
Mnogi će pomisliti da je pivo nastalo u srednjem veku na evropskom kontinentu. Međutim, pivo je mnogo starije. Pivo se pojavljuje sa prvom ljudskom civilizacijom, i zajedno sa njom evoluira kroz vekove i milenijume.
Prvo pivo nastalo je u Mesopotamiji, tačnije u Sumerskoj civilizacij. U provinciji Elam ispod planine Zagros, sumerska domaćica ubacila je ječmeni hleb u ćup sa vodom. Nakon nekoliko dana nastala je preteča današnjeg piva, koje gotovo momentalno doživljava ogromnu popularnost.
Koliko je pivo bilo važno drevnim Sumerima, govori činjenica da se našlo u Hamurabijevom zakoniku. Ujedno, pivo je proglašeno za sveto piće a njegova zaštitnica postaje sumerska boginja Ninkasi.
Pivo je našlo svoje mesto i u sumerskoj mitologiji. Naime, bog mudrosti Enki, jednom prilikom se napio od piva i odlučio da njegov recept podeli sa čovečanstvom. Uz to, darežljivi Enki ljudima otkriva tajnu točka, poljoprivrede, brodogradnje, pisanu reč i zidanje ciglom.
Pivo odlazi u svet
Trgovci odnose pivo u još jednu veliku drevnu civilizaciju – Egipat. Egipćani obogaćuju recept, pa umesto ječmenog hleba u vodu ubacuju zrna pšenice i ječma. Uz to dodaju i razne začine. Pivo uskoro u Egiptu postaje ne samo piće koje se koristi u svakodnevnom životu i medicini, već i valuta plaćanja i statusni simbol.
Zanatlijama koje su gradili piramide i ostale veličanstvene građevine, deo zarade isplaćuje se i u pivu. Faraoni su takođe opčinjeni ovim napitkom, pa sa njima u grobnicama sahranjuju i ćupove sa pivom, kako bi i u zagrobnom životu mogli da uživaju u njegovim čarima.
Razvojem drevne trgovine, pivo nalazi sebi nova tržišta. Trgovci ga nose drevnim Grcima i Rimljanima. Ipak, pivo ovde nije dočekano sa velikim oduševljenjem, jel su ljudi sa tog područja više preferilali vino.
Pivo uspeva da prokrči put na sever Evrope, tačnije u divlju Germaniju. Tamo nailazi na plodno tle. Germanske domaćice dodaju hmelj u vodu i tako stvaraju osnovu za savremeno pivo. U Srednjem veku, značaj piva uviđa Katolička crkva, koja ubrzo postaje najveći proizvođač ovog pića u Evropi. Monasi u svojim manastirima prave pivo koje kasnije prodaju velikašima i srednjem staležu.
Pivo „pokorava“ Evropu
Konačno u 16, veku, tačnije 1516. godine, bavarski vojvoda Vilhem IV donosi uredbu o čistoći piva. Ovo je prvi moderni zakon o pivu. Prema njemu, određeno je da pivo može da se pravi samo od 3 sastojka: ječma, hmelja i vode. Svi nemačkii proizvođači piva, se do danas drže ovog zakona, naravno na dobrovoljnoj bazi.
Sa industrijskom revolucijom, unapređuju se procesi proizvodnje i vrenja. Male kućne pivare, zamenjuju ogromne fabrike sa masovnom proizvodnjom. One utiru put za ono što je pivska industrija danas – unosan korporacijski biznis.
Od običnog kućnog zanata, do industrije vredne desetine miljardi evra, pivo je, baš kao i ljudska civilizacija prešlo dugačak put. Pivo nas je verno pratilo od prve civilizacije pa do danas, evoluirajući zajedno sa nama. Bez ikakve sumnje, pivo će još dugo ostati najpopularnije alkoholno piće na svetu. Živeli!
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
