BEOGRAD – Ministarstvo finansija objavilo je Nacrt Programa ekonomskih reformi (ERP) 2024-2026. godine, a glavne stvari se odnose na konkurentnost, održivost i otpornost i ljudski kapital i socijalne politike koje su prepoznate kao ključne oblasti u cilju uklanjaja prepreka privrednom rastu i razvoju.
Program ekonomskih reformi 2024-2026, je u skladu sa Smernicama Evropske komisije i od ove godine usmeren je na uži set strukturnih reformi u odnosu na prethodne cikluse, kako bi fokus bio prvenstveno na realizaciji utvrđenih prioriteta.
Prema inoviranim Smernicama EK, broj strukturnih reformi koje mogu biti predložene ograničen je na šest, i to po dve iz svake od navedenih oblasti. Nacrtom ERP-a konkurentnost je obuhvatila oblast poslovnog okruženja i smanjenje sive ekonomije, reforme preduzeća u državnom vlasništvu i u oblasti ekonomskih integracija, kao i oblasti poljoprivrede industrije i usluge.
Ovde su predviđene dve strukturne reforme od kojih se jedna tiče unapređenja uslova poslovanja, poslovnog okruženja i tržista industrijskoih i poljoproivrednih proizvoda Srbije, a druga unapređenja regulatornog okvira i infrastrukture za razvoj ekonomije zasnovane na znanju. Cilj prve strukturne reforme u ovim oblastima, kako je navedeno, jeste diversifikacija i dalji rast spoljne trgovine Srbije, kako na regionalnom tako i na globalnom nivou, povećanje konkurentnosti svih aktera na tržištu, uključujući i privredna društva u vlasništvu Srbije, kao i povećanje pravne sigurnosti privrednih subjekata. Ovde je predviđeno pet mera i one se odnose na unapređenja uslova i uklanjanje prepreka trgovini, unapređenja strateškog okvira infrastrukture kvaliteta i integracije u jedinstveno tržište EU, kao i strateškog okvira usaglašenosti i bezbednosti proizvoda u svim fazama u lancu isporuke proizvoda, uključujući uvoz i digitalne lance isporuke.
Predviđene su i mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrede, kao i održivog i efikasnog upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Srbije i mere koje se tiču unapređenje efikasnosti prekršajnog postupka . Cilj druge strukturne reforme u oblasti konkurentnosti je kreiranje efikasne privrede zasnovane na znanju, sposobne da razvija i plasira vrhunske inovativne proizvode i usluge koji su konkurentni na globalnom tržištu. Ovde su predviđene četiri mere i to su stvaranje uslova za razvoj bionauka i bioekonomije kroz izgradnju BIO4 Kampusa, razvoj startap ekosistema, podrška razvoju talenata i kreativnih industrija daljim razvojem multifunkcionalnog inovativno kreativnog centra Ložionica i uspostavljanje infrastrukture i okruženja za kreiranje i primenu inovativnih IT rešenja.
Nacrtom ERP-a održivost i otpornost je obuhvatila oblast zelene tranzicije, digitalne transformacije, reformu energetskog tržišta i reformu tržišta transporta. Ovde su, kako je objavljeno, predviđene dve strukturne reforma od kojih se jedna tiče ozelenjavanja sektora energetike kroz povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i unapređenje energetske efikasnosti, a druga ozelenjavanja drumskog i železničkog transporta u Srbiji.
Cilj prve reforme u oblasti održivosti i otpornosti se ogleda u transformaciji proizvodnje energije kroz prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i unapređenju energetske efikasnosti, radi doprinosa „zelenoj“ energetskoj tranziciji srpske privrede i društva. Ova reforma sastoji se iz dve mere od kojih je prva povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije, a druga unapređenje efikasnosti energetskog sektora.
Cilj druge strukturne reforme je potpuno uređenje tržišta transportnih usluga i smanjenje emisije štetnih gasova redukovanjem individualnog prevoza (putničkih automobila) kroz povećanje mobilnosti stanovništva, dostupnosti i atraktivnosti usluga javnog prevoza putnika i/ili robe u drumskom i železničkom saobraćaju, a u skladu sa EU propisima, standardima i praksom. I ova reforma se sastoji iz dve mere od kojih je prva unapređenje sistema međumesnog drumskog transporta putnika sa ciljem podizanje nivoa kvaliteta pružanja usluga u drumskom saobraćaju u skladu sa EU propisima, dok je druga unapređenje železničke infrastrukture čiji je cilj povećanje broja putnika i robe u železničkom saobraćaju.
Nacrtom ERP-a ljudski kapital i socijalne politike obuhvataju oblast obrazovanja i veštine, zatim zapošljavanje i tržište rada, socijalnu zaštitu i inkluziju, kao i oblast zdravstvene zaštite. I ovde su predviđene dve strukturne reforma od kojih se jedna tiče obrazovanja za održivi razvoj i radnu spremnost, a druga unapređenja uslpova za veće učešće mladih na tržištu rada.
Cilj prve reforme u oblasti ljudski kapital i socijalne politike je povećanje relevantnosti sistema obrazovanja kroz višedimenzionalnu usmerenost na učenje povezano sa praktičnim radom, čime se obezbeđuje efikasniji odgovor sistema obrazovanja na potrebe privrede i na zapošljivost. Ova reforma će se sprovoditi kroz dve mere i to kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada i unapređenje uslova za razvoj znanja i veština u sistemu obrazovanja.
Cilj druge reforme u ovoj oblasti je unapređenje položaja mladih na tržištu rada, putem obezbeđenja lakšeg prelazaka mladih iz obrazovanja na područje rada, kao i preventivno sprečiti prelazak mladih u NEET status (nisu zaposleni, nisu u procesu obrazovanja ili obuke) sprovođenjem aktivnosti dosezanja i aktivacije onih koji se nalaze van sistema. I ova strukturna reforma se sastoji iz dve mere a to su pilotiranje garancije za mlade i razvijanje integrisanih usluga za mlade na lokalnom nivou. Nacrt ERP-a je objavljen na sajtu Ministarsta finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike i portala E-konsultacije biće na javnom uvidu do 30. novembra do kada svi zainteresovani mogu na elektronsku adresu: erp@mfin.gov.rs da dostave svoje komentare i sugestije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
