STALAĆ – Na obroncima Mojsinjskih planina, nalazi se srednjovekovna tvrđava Stalać poznatija kao Todorova kula. Nekad se u njenoj blizini nalazilo i 70 srpskih manastira i crkava.
Todorova kula podignuta je u XIV veku, na ostacima antičkog grada od strane kneza Lazara Hrebljanovića. Od nekadašnje tvrđave ostao je dobro očuvan zid i sećanje na Todora od Stalaća, poznatog i kao vojvoda Prijezda i njegovu ljubu Jelicu.
Najezda turaka i smrt ovog vojvode opisana je u našoj narodnoj pesmi „Smrt vojvode Prijezde“, zapisanoj od strane Vuka Kradžića.
Narodna pesma počinje citiranjem bestidnog pisma, koji je car Mehmed poslao vojvodi Prijezdi.
„Prvo dobro, sablju navajliju,
Koja seče drvlje i kamenje,
Drvo, kamen i studeno gvožđe,
Drugo dobro, Ždrala konja tvoga,
Koji konjic može preletiti,
Zasobice i po dva bedema,
Treće dobro, tvoju ljubu vernu“, bili su zahtevi cara Mehmeda.
Hrabri vojvoda Prijezda, bez imalo razmišljanja, odbio je njegove zahteve.
Kada je car Mehmed čuo za to poslao je vojsku na Stalać, ali ni to nije zaustavilo vojvodu. Čitave tri godine odolevao je opsadi njegovog grada, međutim, ova priča nema srećan kraj.
Kada je vojvoda shvatio da je vojska cara Mehmeda mnogo jača i brojnija, upitao je svoju ljubu da li će sa njim poći u smrt ili biti tuđa ljuba.
Jelica, žena koju je krasila njena hrabrost i odanost, odbija da se odrekne svoje zemlje i svog muža.
„O, Prijezda, dragi gospodaru,
Morava nas voda othranila,
Nek Morava voda i sahrani!“
I tako i beše, vojvoda Prijezda i Jelica skočili su u Južnu Moravu, koja je tada tekla ispod kule.
Iako nema srećan kraj, ova priča može da nas pouči šta znači biti rodoljub, biti hrabar, lojalan i istinski voleti.
Ukoliko vam se dopala, u našem video prilogu možete pogledati kako danas izgleda Todorova kula:
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
