Ćin Ši Huang je tragao za eliksirom koji bi mu pružio besmrtnost
Mauzolej legendarnog prvog kineskog cara Ćin Ši Huanga pronađen je pre skoro 50 godina, a od tada je svaki kamen pretražen osim njegovog kovčega.
U proleće 1974, zemljoradnik Jang Žifa je sa petoro braće počeo da kopa novi bunar u blizini planine Li (Lišan), severoistočno od provincije Šansi. Odmah su uočili da su im lopate udarile o nešto čvrsto.
Prvo su ugledali glavu, pa torzo, a onda glinenu statuu u prirodnoj veličini koja je izvirivala iz zemlje. Pored nje su bili delovi strela, lobanje izrađene poput posuđa i cigle od gline. Jang je otkriće želeo da unovči, ali je zaradio svega 10 juana.
Nije imao predstavu da je naišao na nešto neprocenjivo.
Ujedinitelj Kine
Kineski arheolozi su iste godine počeli da ispituju lokaciju na vrhu Lišana. Sloj po sloj, otkrivali su stotine novih artefakta.
Prvo nalazište je 1979. predstavljeno javnosti, a to je uključivalo 6.000 vojnika, konja i kočija izrađenih od gline. Danas je ova kolekcija poznata kao Vojska od terakote (gline). Napravljena je kako bi štitila cara Ćin Ši Huanga u zagrobnom životu.
Jang je zapravo pronašao carski mauzolej. Ćin Ši Huang zauzima važno mesto u kineskoj istoriji. Rođen je kao Jing Ženg 259. godine pre nove ere u porodici guvernera države Žao. Ipak, uspeo je da pređe sve prepreke i postane prvi vladar ujedinjene Kine.
U svojim tridesetim godinama nasledio je očevu funkciju, a tada je sebi postavio gotovo nemogući zadatak – da ujedini čitavu zemlju. Njegove trupe su osvajale susedna kraljevstva, jedno po jedno.
Deset godina kasnije je postao jedini vladar ogromne države koja je obuhvatila sedam prethodno zaraćenih zemalja. Zbog toga je uzeo novo ime Ći Ši Huang, što znači veliki car, osnivač dinastije Ćin.
Kada je rat okončan, vladar se posvetio civilnim pitanjima. Sproveo je administrativnu reformu, podelio je zemlju na 40 distrikta, čime je oslabljeno lokalno plemstvo, njegovi direktni rivali. Kasnije je uspostavio jedinstveni koherentni sistem kojim su postavljena nova pravila, od zvanične valute do širine kočija. Uspeo je da ujedini i kinesko pismo.
Kako bi se zaboravilo na prošlost, naložio je da se svi prethodni zapisi unište. Jedino što je ostalo bili su dokumenti koji su se i dalje nalazili u njegovom rodnom kraljevstvu.
Potraga za besmrtnošću
U istoriju se upisao i kroz gradnju. Stupivši na tron, Ćin Ši Huang je gotovo odmah počeo sa gradnjom impozantnih palata i drugih objekata.
Tako je nastala i ideja o Velikom kineskom zidu, jedinstvenom sistemu utvrđenja duž severne granice koji je imao za cilj da zaštiti zemlju od ratobornih Huna. Ćin Ši Huang je naredio i iskopavanje kanala kako bi se povezale reke Sijang i Liđijang. U tom poduhvatu su učestvovale hiljade robova, a istoričari se i danas spore oko toga koliko ih je stradalo tokom izgradnje.
Još jedan veliki projekat je bila izgradnja mauzoleja, koja je trajala više od 30 godina. Međutim, rezultat nije bio samo grobnica, već pravi minijaturni grad sa palatama, baštama, barakama i štalama, pa čak i grobljima za njegove plemiće i graditelje.
Ćin Ši Huang je nameravao da sve što poseduje ponese i u zagrobni život, što je bilo veoma povezano sa njegovim sujeverjem. Prema hroničarima, vladar je od malih nogu bio opsednut idejom besmrtnosti.
Sima Ćijan, kineski istoričar rane dinastije Han, napisao je da Ćin nije mogao da podnese da razgovara o “krhkosti ljudskog postojanja” i iznova je svojim podanicima nalagao da mu pronađu eliksir života.
Kineski arheolozi su pre šest godina dokumentovali otkriće kolekcije pločica od bambusa sa raznim kraljevskim dekretima, u provinciji Hunan, a većina ih je pominjala napitak za besmrtnost.
Legende su istinite
Nažalost, takvih čuda nije bilo i car je umro 210. godine pre nove ere, a da prethodno nije uspeo da pronađe napitak koji bi mu garantovao večni život. Uzrok smrti je i dalje nepoznat, ali se veruje da je umro od trovanja živom. Naime, na savet alhemičara je redovno konzumirao tablete koje su sadržavale živu. Oni su smatrali da je toksični metal ključni sastojak eliksira.
Zanimljivo, živa je i razlog zašto se istraživači ne usuđuju da zađu u njegovu grobnicu. Prema Simi Ćijanu, vladaru su pričane priče kako u dalekoj zemlji postoje drveća od svile i magične reke, a onaj ko bude pio iz njih neće patiti niti umreti.
Smatra se da je car u svojoj grobnici smislio nešto slično. Plafon je ukrašen dragim kamenjem koe predstavlja zvezdano nebo, a pod je obojen tako da predstavlja mapu daleke magične zemlje. Ipak, glavni deo grobnice su reke. Graditelji su ih ispunili živom, verujući u njena magična svojstva. Istraživači su 2020. indirektno potvrdili svoje sumnje. Merenja su pokazala da je koncentracija ove supstance znatno veća u blizini groba, i to dosta iznad dozvoljenih nivoa.
Ali radoznalost ne prestaje. Naučnici smišljaju kako da zaobiđu sve te prepreke kako bi konačno ispitali drevnu grobnicu.
Zasada nijedno od predloženih rešenja nije zaživelo, tako da misterija grobnice Ćin Ši Huanga i dalje ostaje neotkrivena.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
