Da li ste se ikadа pitali koja je najgora godina u ljudskoj istoriji? Čovečanstvo je kroz svoju istoriju i evoluciju zaista imalo puno „loših“ godina, koje su obeležili ratovi, epidemije, prirodne katastrofe…
Ipak jednu godinu je obeležilo sve to, plus glad, „nestanak“ sunca i početak mini ledenog doba koje je trajalo narednih sto godina.
Šta je pošlo po zlu?
Naučnici su se složili, da je najgora godina u ljudskoj pisanoj istoriji 536. godina, kada su razorne erupcije vulkana pokrenule čitav lančani niz katastrofa. Klima se naglo promenila, nastupili su suša, hladnoća, glad, bolesti, migracije i ratovi.
Naučnici dugo nisu uspeli da utvrda šta je pokrenulo niz katastrofa koje su obeležile 536. godinu. Prvo se smatralo da je došlo do udara komete o zemljinu površinu. Ipak proučavajući ledene naslage na Antarktiku i godove starog drveće, naučnici su uspeli da otkriju uzročnika – vulkanska erupcija. I to ne jedna nego čak tri! Za prve dve je utvrđeno da su se desile na Islandu i u El Salvadoru. Za treću se ne zna tačna lokacija.
Erupcija u El Salvadoru je posebno zanimljiva jer se smatra za najveću u proteklih 7.000 godina.
Posledica ovih erupcija je izbacivanje enormnih količina pepela, ugljenika i sumpora u atmosferu. Oni su stvorili efekat staklene bašte, odnosno, sunčevi zraci su se odgore odbijali od oblaka, dok su od dole oblaci upijali toplotu sa zemljine površine. To je dovelo do naglog hlađenja i početka mini ledenog doba koje je trajalo duže od jednog veka! Uskoro su počele da padaju i kisele kiše pune sumpora, koje su uništile gotovo sve useve i veliki deo vegetacije.
Temperatura pada za 2.5 stepena, dok severna hemisfera ulazi u sumrak koji traje narednih 18 meseci. Ali najgore tek dolazi…
Usevi su gotovo kopletno uništeni od krajnjeg zapada Evrope pa sve do Kine. Pet godina kasnije izbija Justinijanska kuga, koja se smatra za jednu od najvećih i najsmrtonosnijih epidemija u istoriji. Usled nepovoljnih uslova i gladi nastaju ratovi i migracije koje u narednim godinama i decenijama odnose milione života.
Snagu i nemilost naše planete osetili su skoro svi narodi severne hemisfere
Drevne Maje doživljavaju kataklizmu (s obzirom na to da su blizu jednog od vulkana koji je eruptirao), njihova kultura polako počinje da zamire. Ništa bolje ne prolaze ni civilizacije sa Anda.
Katastrofa u Evropi dostiže epske razmere. Umire gotovo trećina njenih stanovnika. U Kini nastupa ogromna glad usled letnjeg snega koji je uništio zasade pirinča. Indija i Persija su na kolenima. Reke varvarskih plemena sa istoka Evrope i dalje iza Urala, hrle ka centralnoj i južnoj Evropi. Narodi severne Evrope su toliko preplašeni da misle da je započeo Ragnarok – njihov mitski kraj sveta, kada džinovski vuk proždire sunce. Turkijski narodi beže iz srednje ka maloj Aziji. Širom sveta, ljudi u očaju počinju da prinose ljudske žrtve različitim bogovima ne bi li ih odobrovoljili.
Ipak, arapska plemena doživljavaju procvat usled povoljnije klime na njihovim teritorijama i drastično im narasta broj. Uskoro započinju svoju ekspanziju ka Bliskom istoku i severnoj Africi.
Pretili nam opet ovakva katastrofa?
Ako ste se pitali da li ovakva katastrofa može da se ponovi, odgovor je –DA, i to možda brže nego što očekujemo!
Razlog za brigu nalazi se u severnoj Americi, tačnije Jelostonu. Naučnici su zaključili da se ispod ovog parka nalazi super vulkan, koji je završio svoju fazu punjenja. Erupcija je moguća svakog trena, a naučnici se slažu da će sigurno doći do erupcije u narednih 1.000 godina.
Ipak, nauka nam kaže da ne paničimo jer je naša vrsta već preživela dve ovakve super erupcije – Toba (pre 75.000 godina) i Taupo (pre 25.000 godina). Međutim, ovakva super erupcija sigurno će izazvati velike žrtve i propast civilizacije kakvu poznajemo.
Sa druge strane pojedinci iz naučne zajednice i borci protiv klimatskih promena priželjkuju ovakav scenario, jer bi pad temperature i vulkanska zima, prema njihovom mišljenju, anulirali efekat globalnog zagrevanja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
