ZLATIBOR – Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da su svi pokazatelji poslovanja sektora osiguranja u proteklih 10 godina, čak i u uslovima prisustva brojnih izazova, beležili pozitivan trend, kao i da su ukupna imovina, tehničke rezerve, kapital i premija neživotnih i životnih osiguranja više nego udvostručeni.
Ona je govoreći na Konferenciji „Srpski dani osiguranja“ koja se održava na Zlatiboru kazala da su premije osiguranja po stanovniku u Srbiji sa 79 evra porasle na 171 evro, a da je učešće premije osiguranja u BDP-u povećano sa 1,6 na 1,9 odsto.
„Ukupna premija osiguranja povećana je sa 64 milijarde dinara u 2013. godini, na 133,9 milijardi u 2022, a premija životnih osiguranja sa 14 milijardi je porasla na 28,7 milijardi dinara. Iznos rešenih šteta je više nego dupliran, i to sa 28,7 milijardi na 68,9 milijardi dinara. Najveći rast beleže tehničke rezerve, a najveći impuls rastu je dala matematička rezerva koja obezbeđuje dugoročnu finansijsku pomoć stanovništvu čiji je cilj obezbeđenje novčane naknade pri realizaciji osiguranog slučaja, ali i određeni vid štednje“, kazala je Tabaković. Ona je istakla da je sektor osiguranja u protekle četiri godine, u uslovima višesturukih, povećanih rizika, očuvao solventnost i profitabilnost kontinuirano pružajući širok spektar usluga korisnicima, čime su doprinele mere davanja iz domena mikro i makro politike kojima su ublažene posledice krize. „Za prva tri tromesečja ove godine pokazatelj adekvatnosti kapitala koji iznosi 211,4 procenata, što je znatno više od zakonom propisane obaveze, viši je i u odnosu na kraj prethodne godine kada je bio 209,6 odsto. Ostvaren je i pozitivan privremen rezultat od 6,6 milijardi dinara što je više za 13 odsto nego u istom periodu protekle godine. Kombinovani racio u neživotnom osiguranju beleži vrednosti ispod 100 procenata“, kazala je Tabaković.
Prema njenim rečima, ukupna premija osiguranja tokom prva tri tromesečja iznosi 115,6 milijardi dinara što je povećanje od 16,3 odsto međugodišnje, dok je navedena stopa rasta značajno viša od prosečne stope koja je ostvarena tokom istog perioda u prethodnih deset godina, pri čemu je premija neživotnih osiguranja rasla brže od životnih, što je posledica kriza nastalih u periodu od 2020. godine.
„Kategorija kao što su bilansna suma, kapital i tehničke rezerve sektora osiguranja na kraju prva tri tromesečja beleže rast u odnosu na isti period prošle godine. Preciznije, bilansna suma je povećana za 12 odsto na na 384,2 milijardei dinara, kapital je blago povećan za 3,3 odsto na 70,7 milijardi dinara, a tehničke rezerve su povećane za 14,7 odsto na 268,8 milijardi dinara“, dodala je Tabaković.
Ona je kazala da smo u poslednje vreme svi svedoci izazova na globalnom nivou kao što su geopolitičke napetosti, klimatske promene i katastrofalne štete, kretanja inflacije i kamatnih stopa koji utiču na sektor osiguranja. To se ogleda u tome, kako je dodala da je u 2022. godini na globalnom nivou 43 procenta činilo osiguranje štete od prirodnih katastrofa. Tabaković je navela i da je najveći apsolutni rast premije osiguranja zabeležen kod osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranje, imovinskog osiguranja i osiguranje motornih vozila – kasko.
Guvernerka je navela da je NBS u prethodnom periodu delovala supervizorski, odnosno da su obeštećeni korisnici usluge osiguranja od insolventnosti turističkih agencija, penzioneri zbog propusta informisanja pre i u toku trajanja ugovora o osiguranju, kao i klijenti banka koji su zaključili ugovor o osiguranju kredita, a nisu obavešteni o izmenjemim uslovima osiguranja.
„U drugoj polovini ove godine rešeno je i isplaćeno blizu 3.000 odštetnih zahteva u vrednosti od 162 miliona dinara ili oko 1,3 miliona evra, dok je više od 60 milona dinara rezervisano za preostale štete. Do kraja godine taj iznos može dostići i do dva miliona evra nadoknađenih sredstava putnicima, više od 1.000 penzionera je obeštećeno, a klijentima koji su zaključili ugovor o osiguranju kredita izvršena je nadoknada u iznosu od oko 18 miliona dinara“ kazala je Tabaković.
Na taj način, kako je istakla, ostvaren je neposredan finansijski efekat za korisnike usluge osiguranja u iznosu od 200 miliona dinara. Tabaković je kazala i da banke kao lica koja obavljaju poslove zastupanja u osiguranju postaju sve popularniji kanal prodaje osiguranja, posebno životnog, jer je kako je kazala klijentima banke veoma važno da finansijske usluge mogu da pribave na jednom mestu, što mreže banaka obezbeđuju. „Nije zanemarljiva činjenica i da se blizu 50 odsto ostvarene premije osiguranja putem bankokanala odnosi na životna osiguranja“, navela je ona i daodala da digitalizacijom usluga, odnosno ponudom osiguranja preko mobilnih aplikacija ili onlajn bankarstva, osiguranje postaje lakše dostupno.
Ona je ukazala i da digitalizacija ima važnu ulogu u unapređenju efikasnosti poslovanja društava za osiguranje i prema njenim rečima budućnost je u digitalizaciji usluga osiguranja i digitalnoj transformaciji poslovanja.
“ Sve više društava za osiguranje u svoje poslovanje uvodi i postupak video-identifikacije stranke, što može dodatno da olakša i ubrza postupak zaključenja ugovora o osiguranju“, kazala je Tabaković i dodala da NBS kao nadzorni organ u narednom periodu od učesnika na tržištu očekuje razumevanje i saradnju kako bi udruženo odgovorili na sve izazove jer samo tako možemo da se izborimo sa nepredvidivim i rastućim rizicima na svetskom nivou. Ovogodišnji Sedmi po redu Srpski dani osiguranja 2023, u organizaciji Udruženja osiguravača Srbije (UOS), organizovani su pod sloganom „Ko ako ne mi, kad ako ne sad?“
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
