SRBIJA – Biotehnologija transformiše zdravstveni sektor kroz inovativne aplikacije koje su praksu poput genetskog testiranja, lečenja lekova i rasta veštačkog tkiva učinile stvarnošću, piše Svetski ekonomski forum i mi vam u nastavku prenosimo tekst u celosti:
Njihova pragmatična priroda i brzi napredak su dokazali da povećavaju efikasnost, smanjuju greške i postižu dobre rezultate u reprodukciji zdravstvenih rešenja. Sada se predviđa da će tržište biotehnologije rasti 8,7% između 2023. i 2030. godine, prvenstveno zbog rasta biofarme.
Biotehnologija menja život za ljudsko zdravlje. Korišćenjem prirodnih alata i genetskog sastava ljudi, biotehnologija može smanjiti stopu zaraznih bolesti kroz nove tretmane, personalizovati medicinu i kreirati preciznije alate za otkrivanje bolesti. Ove godine, kompanija za mikrobnu imunoterapiju Prokarium prikupila je 30 miliona dolara u svojoj ponudi za razvoj nove terapije za rak mokraćne bešike. U međuvremenu, Tventieight Health je prikupio 8,3 miliona dolara kako bi ponudio virtuelnu negu grupama sa nedovoljno medicinskih usluga.
Međutim, postoje mnoge regulatorne prepreke, od finansiranja do etike, pre nego što se počne sa radom u tako brzoj industriji.
Povoljno okruženje Vlada igra aktivnu ulogu u uspostavljanju uspešnog ekosistema kroz svesna ulaganja i politiku. Neke ambiciozne zemlje povećavaju ulaganja u nauku, što će pomoći u pokretanju novih biotehnoloških otkrića i pomoći u podsticanju razvoja kapaciteta i veština u ovoj oblasti. Na primer, prema istraživanju Centra za četvrtu industrijsku revoluciju (C4IR) u Srbiji, neke ambiciozne zemlje su povećale ulaganja u nauku sa prethodnih nivoa na sledeći način:
Južna Koreja – 4,3%.
Japan – 3,4%.
Finska – 3,2%.
Švajcarska – 3,2%.
Austrija – 3,1%.
Nemačka – 2,9%.
Sjedinjene Američke Države – 2,7%.
Slovenija – 2,4%. Francuska – 2,3%.
Međutim, mnoge uobičajene barijere i dalje koče rast biotehnologije. Ovo uključuje obim potrebnog finansiranja, dostupnost opreme za sekvenciranje i nedostatak IT resursa za skladištenje podataka i ljudskog kapitala, koji apsorbuju resurse zemalja i smanjuju pozitivan uticaj biotehnologije.
Kako zemlje mogu da prevaziđu prepreke biotehnologiji?
U Evropi, Srbija je dobar primer zemlje koja je zauzela pristup biotehnologije na nivou cele vlade, sarađujući sa liderima iz biznisa, akademske zajednice i civilnog društva kako bi stvorila snažno okruženje u kome saradnja pokreće promene.
Biotehnološki igrači u Srbiji susreli su se sa izazovima, uključujući potrebu za platformama za sekvenciranje, kapacitetom za skladištenje i sistemima za obradu genomskih podataka. Da bi pomogla svom lokalnom biotehnološkom ekosistemu, Vlada Republike Srbije je primenila sledeće strategije iz kojih druge zemlje mogu da uče.
1. Izgradnja snažnog regulatornog okvira
Visoki nivoi regulacije ne potkopavaju eksperimentisanje: oni uspostavljaju transparentne, naučno zasnovane i na rizike usredsređene zaštitne ograde koje podržavaju odgovoran napredak. C4IR Srbija je aktivno konsultovao političke stručnjake i naučnike u izradi predloga propisa koji bi olakšali primenu biotehnologije uz zaštitu i poštovanje prava građana.
2. Podsticanje inovacija i istraživanja
Ubrzati razvoj novih proizvoda i tehnologija znači biti otvoren za nove ideje i okruženja. Na primer, Vlada Srbije je pokrenula Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju i pristala da je koristi za čuvanje ključnih istraživačkih podataka. Zatim je osnovao Centar za sekvenciranje genoma i bioinformatiku za implementaciju ‘4P’ medicine (prediktivnu, preventivnu, personalizovanu i participativnu) i dalji razvoj biomedicine i biotehnologije koristeći najsavremeniju molekularnu biologiju i alate informacione tehnologije.
3. Obezbeđivanje sredstava i podsticaja za omogućavanje rasta industrije
Rastuća ulaganja u istraživanje i razvoj biotehnologije podržavaju bogati klinički lanac u kasnoj fazi koji obećava da će ostati ključni pokretač globalne industrije biofarmake od 1,4 triliona dolara. Srbija ulaže u Bio4 Campus i sredstva za promociju startapova i stručnih izazova koji su privukli pažnju mnogih svetskih inovatora.
4. Obrazovati i obučiti radnu snagu
Biotehnološka industrija zapošljava preko 1,9 miliona ljudi širom sveta i stalno se razvija. Osoblje mora imati veštine i znanje da bi uspelo u ovako dinamičnom okruženju. U okviru vladine delegacije, C4IR Srbija je obavio studijsku posetu Velikoj Britaniji kako bi se sastao sa brojnim naučnicima i lekarima radi razmene znanja i izgradnje partnerstava.
5. Razvijanje jake IT infrastrukture
Prikupljanje, obrada i analiza ogromnih količina podataka zahtevaju više nizvodnih procesa. Da bi stvorio povoljne uslove za istraživanje, pilotiranje i rešenja za skaliranje, C4IR Srbija uspostavlja registar genetičkih i zdravstvenih podataka kako bi obezbedio efikasno i bezbedno skladištenje genetskih i zdravstvenih podataka i njihovo korišćenje u istraživanju i razvoju.
Sve u svemu, prevazilaženje prepreka biotehnologiji zahteva zajednički napor između vlade, industrije i akademske zajednice.
Radeći zajedno, zemlje mogu stvoriti okruženje koje podržava rast i razvoj biotehnološke industrije.
BIO4 Kampus: Novi bioekonomski hab u Evropi
Ukupna površina: 110.000 kvadratnih metara bruto površine
Ukupna investicija: Oko 190 miliona evra za izgradnju, plus još oko 100 miliona evra za opremanje.
Ukupan broj osoba: oko 1.200 profesora i istraživača i oko 4.000 studenata, plus gosti i privreda
Vremenski okvir: Početak gradnje se očekuje u prvoj polovini 2023. godine a useljenje BIO4 kampusa u prvoj polovini 2025. godine.
Centralna tačka nacionalnih investicija u bioekonomski razvoj je izgradnja BIO4 Kampusa, jedinstvenog multidisciplinarnog projekta u širem regionu. Naziv BIO4 skraćeno predstavlja četiri ključne oblasti: biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet.
BIO4 Kampus, kao jedinstven prostor koji pokriva oko 20 hektara zemljišta, sa jedne strane će obuhvatiti obrazovne i naučno-istraživačke institucije sa dugogodišnjom tradicijom
Tri fakulteta Univerziteta u Beogradu:
Biološki fakultet,
Farmaceutski fakultet, i
Grupa za bioinženjering Tehnološko-metalurškog fakulteta
Osam naučnih instituta će kompletno ili delimično biti prisutno u Kampusu:
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo,
Centar za održivo upravljanje bioresursima i prirodne proizvode Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“,
Institut za medicinska istraživanja,
Institut za multidisciplinarna istraživanja,
Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije
Institut „Biosens”
Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, i
Institut za primenu nuklearne energije (INEP).
Sa druge strane, kao veoma važni sadržaji, unutar Kampusa će biti i institucije i organizacije privrednog karaktera:
Ekstenzija Naučno-tehnološkog parka Beograd biće izgrađena za podršku BIO4 startapima, njihovu akceleraciju, kao i Centar za ideje – mesto susreta istraživača i studenata iz različitih oblasti.
Istraživačko-razvojni centri kompanija, domaćih i međunarodnih, velikih i malih.
Faza „A” izgradnje je kampus za koji predstavljamo idejno rešenje.
Od toga je Faza „A1” spisak objekata koje će država da gradi:
Farmaceutski fakultet
Biološki fakultet
Objekat 1 naučnih instituta
Objekat 2 naučnih instituta + BSL 3 (ne znam samo da li je u 1 ili 2)
Konferencijski centar ”Minglarijum”
Ekstenzija NTP Beograd
Centar za eksperimentalne životinje (vivarijum)
Dodatni predlog da se ubaci u Fazu „A1” radi zaokruživanja celine i generisanja prihoda za Kampus:
Prvi objekat za iznajmljivanje privredi (BGI, Zdravlje Leskovac, Koloid itd)
Prvi smeštajni objekat za gostujuće predavače, profesore, studente (komercijalni)
U Fazi „A2” će se izgraditi dodatni objekti za privredu, smeštaj i drugi objekat Naučno-tehnološkog parka.
U Fazi „B” će se graditi na parceli sadašnjeg Farmaceutskog fakulteta, nakon što taj fakultet bude preseljen u novi objekat.
Neki od relevantnih uzora kampusa širom sveta uključuju: Imperial College London White City Campus, Skolkovo Biological and Medical Technologies Cluster, Lausanne EPFL Innovation Park, Biotech Geneva Campus, Massachusetts Institute of Technology, Cambridge and Oxford, Barcelona Biomedical Research Park, The Hadassah Medical Centre Hebrew University Biotechnology Park (JBP), Biopolis Singapore, i ostali.
Ambicija za budućnost
Ambicija BIO4 Kampusa je da postane prvi takav kampus u regionu Jugoistočne Evrope, i prepoznato mesto na globalnoj mapi istraživanja i razvoja.
Globalno bioekonomsko tržište će u narednih nekoliko godina biti vredno više od hiljadu milijardi dolara, i Srbija želi da bude aktivni učesnik na tom tržištu.
Koncentracija resursa i infrastrukture, intenzivna komunikacija i razmena znanja u BIO4 oblastima, privlači sve više partnera iz privrede i time kreira sve veće ,,gravitaciono polje”. Ovo je već počelo da se događa, posle samo jedne godine aktivnosti.
Dobar primer potencijalne atraktivnosti BIO4 Kampusa je činjenica da je AstraZeneca premestila svoje globalno sedište iz Londona u Kembridž 2014. godine, da bi dobila lakši pristup istraživačima i drugim resursima koji su tamo koncentrisani. Ovo je deo šireg trenda u kome farmaceutske kompanije premeštaju resurse iz birokratizovanih internih istraživačko-razvojnih odeljenja u inovacione habove koji kreiraju ekosisteme koji uključuju i startape i akademiju. Drugi primeri ovog trenda su J&J Labs i Takeda iPark u Jokohami.
BIO4 će omogućiti bržu i efikasniju tranziciju zdravstvenog sistema ka modernoj, inovativnoj dijagnostici i tretmanima, baziranim na podacima i najnovijim naučnim saznanjima. BIO4 Kampus će biti dom celom spektru modernih dijagnostičkih alata, koji su takođe i važan deo svakog istraživanja. Na primer, moderni dijagnostički testovi će biti sprovedeni lokalno, što će generisati značajne uštede i potencijalni prihod za zemlju. Sve više, moderna medicina je definisana takozvanim 4P: prediktivna, preventivna, personalizovana i participativna – i BIO4 Kampus će pomoći građanima Srbije da budu deo tog globalnog trenda.
Dodatno, unutar BIO4 Kampusa, nacionalne baze genetskih resursa (biobanke) sa velikom količinom podataka, će biti formirane (od mikroorganizama i biljaka, preko životinjskih do ljudskih gena), što je samo po sebi vitalni nacionalni resurs. Sa razvojem novih, modernih pravaca razvoja nauke, kao što je na primer sintetska biologija, BIO4 Kampus će postati mesto gde radoznali i talentovani istraživači oblikuju budućnost društva kroz inovativne ideje, otkrića i primenu multidisciplinarnih tehnologija u zdravstvu, poljoprivredi i ishrani, zaštiti životne sredine i industriji – sa ciljem da kreiraju bolji život za građane i budu nosilac privrednog razvoja Srbije u godinama i decenijama koje dolaze.
Trenutno stanje projekta
Javni konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje Faze „A” BIO4 kampusa je sproveden tokom jeseni i zime 2021/22; tehnička i projektna dokumentacija su upravo u razvoju.
Početak radova na izgradnji Kampusa se očekuje u prvoj polovini 2023. godine, a završetak Faze „A”, veličine oko 110.000 kvadratnih metara sa oko 1.500 parking mesta, se očekuje u prvoj polovini 2025. godine.
Najsavremenija oprema i laboratorije će biti obezbeđene paralelno sa građevinskim radovima, i biće na raspolaganju stanarima BIO4 Kampusa. Naučno-istraživački instituti i fakulteti su već aktivno uključeni u nacionalne i međunarodne programe/projekte koji podržavaju naučna istraživanja. Jedan od ciljeva je da stanari Kampusa postanu važni korisnici velikog broja programa i inicijativa koje finansiraju nauku i istraživanja.
Planirana investicija države u Fazu„A” BIO4 Kampusa se procenjuje na oko 190 miliona evra za izgradnju, i oko 100 miliona za opremanje, dok se značajne investicije očekuju i od privatnog sektora.
Paralelno sa razvojem projektne dokumentacije za infrastrukturu, BIO4 postaje i moćna platforma za saradnju između različitih učesnika. Nekoliko zajedničkih projekata u oblasti biomedicine i veštačke inteligencije, kako između nacionalnih naučnih instituta, tako i sa kompanijama, su već počeli. Postoji veliko interesovanje međunarodnih farmaceutskih i sličnih kompanija, kao i domaćih kompanija i startapa.
Dodatan napor je uložen i u građenje poslovnih kapaciteta naučno-istraživačkih instituta, kako bi se ubrzao njihov razvoj i unapredila njihova znanja, procesi i resursi, sa ciljem da se podstakne saradnja i inoviranje sa drugim učesnicima, kao i da se unapredi transfer tehnologije.
BIO4 je počeo da okuplja i srpsku dijasporu.Dvadesetak globalno uspešnih naučnika, osnivača startapa, investitora i korporativnih direktora je već izrazilo interesovanje da pruže podršku u povezivanju BIO4 učesnika sa globalnom zajednicom.
U saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, otvoren je nacionalni Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u martu 2022. godine. Mandat ovog Centra je da podrži napredak bioinženjeringa i razvoj veštačke inteligencije u Srbiji, u bliskoj saradnji sa globalnom mrežom Foruma.
