PIROT – U Pirotu i okolini je učestvovala u desetinama akcija gašenja požara i evakuacije stanovništva.
Piroćanka Svetlana Gligorijević, poznata pod nadimkom Ruski, gotovo šest decenija ponosni je član Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Pirotu.
I danas, iako ima 88 godina, kaže da je na ovaj poziv izuzetno ponosna i da joj je drago što se u poslednje vreme ulaže mnogo napora od strane države da se dobrovoljna vatrogasna društva vrate na staze stare slave.
Svoj radni vek provela je u pirotskoj Elektrodistribuciji, gde je radila najzahtevnije poslove, bez problema penjala se na bandere, a kao vatrogasac pirotskog DVD-a učestvovala je u evakuaciji stanovništva nakon potopa sela Zavoj na Staroj planini, ali i u gašenju velikog požara u najvišoj pirotskoj stambenoj zgradi poznatoj kao Soliter i u desetine drugih akcija gašenja požara u pirotskom kraju.
-Otac mi je bio vatrogasac, stric mi je bio vatrogasac, i ja sam bila vatrogasac. Sa 17 godina učlanila sam se u Dobrovoljno vatrogasno društvo u Pirotu, naterala me je nemaština. Majka je tupicom, tkanjem ćilima, izdržavala mene i još tri sestre. Odrastali smo u posleratno vreme, u nemaštini, na korzou smo kao momci i devojke, šetali gotovo bosi, nosili smo neke papuče sa đonom od drveta, poput nanula. Nije bilo ni dovoljno hrane, odeće, obuće, kaže Gligorijevićeva.
