Iznenadni parlamentarni izbori u Francuskoj izazivaju sve više napetosti, a nakon protesta koji su obeležili vikend iza nas, tamošnje vlasti upozoravaju na očekivane građanske nemire i nasilje povezano s izborima prema pisanju Bloomberg Adria.
Iznenadni parlamentarni izbori u Francuskoj izazivaju sve više napetosti, a nakon protesta koji su obeležili vikend iza nas, tamošnje vlasti upozoravaju na očekivane građanske nemire i nasilje povezano s izborima.
Ministar unutrašnjih poslova Gerald Darmanin istakao je da bi u poslednjim danima pre prvog kruga glasanja moglo biti dosta jakih napetosti i dodao da se vlasti pripremaju za „vrlo zapaljivu“ situaciju.
U nedelju su hiljade levičarki demonstrirale na ulicama u gradovima širom Francuske, među kojima je i Pariz, zbog jačanja krajnje desnice. Naime, ankete trenutno pokazuju da bi krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje (RN) koju predvodi Marine Le Pen mogla pobediti na parlamentarnim izborima, pa su levičarke protestvovale jer su u strahu da će vlast krajnje desnice ugroziti njihova prava.
Inače, Francuska je u martu postala prva država u svetu koja je u ustav unela pravo na pobačaj. Istovremeno, poznato je da su neki zastupnici iz redova RN-a snažno protiv takvog zakona, pa s rastom popularnosti stranke, raste i zabrinutost dela javnosti o stavu stranke prema pravima levičarki.
Valja spomenuti i da to nije prvi protest koji je održan nakon što je RN počeo rasti, prema anketama.
Emmanuel Macron | BloombergSve to događa se nakon što je predsednik Emmanuel Macron iznenadno doneo odluku o raspuštanju Nacionalne skupštine i raspisao nove izbore nakon što je doživio poraz na izborima za Evropski parlament.
Izbori treba da se održe u dva kruga 30. juna i 7. jula, a kako trenutno stvari stoje, Macronova stranka bi mogla da doživi poraz i na parlamentarnim izborima. Prema trenutnim anketama, RN i njegovi saveznici vode s projekcijom od 35,5 odsto podrške. Istovremeno, anketa Ipsosa, provedena 19. i 20 maja za novine Le Parisien i Radio France, pokazuje da je levi blok Novi narodni front (NPF) na drugom mestu s 29,5 odsto glasova, dok je Macronov Centristički savez tek treći, s 19,5 odsto glasova.
Inače, Macron je neko vreme slovio kao politička ličnost koja je uspevala da pomiri političke podele pa je rast krajnje desnih donedavno u Francuskoj bio gotovo nezamisliv. Naime, takozvani republikanski front, u kojoj su udružene najveće stranke, dosad se uspešno borio protiv krajnje desnice. Međutim, levica koja se okupila u savez oko ekstremne stranke France Insoumise (LFI) te ojačala kao druga opcija u anketama trenutno olakšava zadatak dolaska na vlast krajnje desnice.
Macron je u nedelju istakao da je njegov tabor poslednja nada za stabilnost i rekao da će ostati na dužnosti do isteka mandata 2027. bez obzira na ishod tih izbora. Naime, nevezano za ishod, Macron će i dalje biti na predsedničkoj dužnosti još tri godine, pa će pod svojom kontrolom imati obranu i spoljnu politiku. Međutim, ako ijedna krajnost odnese pobedu, on će izgubiti kontrolu nad unutrašnjim pitanjima poput ekonomske politike, sigurnosti, imigracije i finansija, što naposletku može uticati i na politike pomoći Ukrajini.
Pročitajte još:
