SUBOTICA – Pravoslavni vernici juče su proslavili Vaznesenje Hristovo, u narodu poznatije i kao Spasovdan.
Proslava je počela u jutarnjim časovima služenjem liturgije,a potom je usledila i litija kroz grad. Ovaj praznik ujedno je i slava Hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, koji ove godine obeležava i jubilej -trista godina postojanja.
Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Spasovdan, spada u pokretne praznike i obeležava se uvek četvrtkom – četrdeseti dan nakon Uskrsa, a deset dana pre Duhova. Mnogobrojni sugrađani koji su se okupili u Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg svedoče o značaju ovog „praznika nad praznicima“ među pravoslavnim vernicima.
Spasovdan je u Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg obeležen liturgijom, a nakon litijskog ophoda oko Hrama i blagoslova žita, koje je podeljeno vernicima, krenula je i litija koja je išla centralnim gradskim ulicama – Zmaj Jovinom, Dimitrija Tucovića, preko Korza i Ulicom Đure Đakovića nazad do Hrama. Vernici se na ovaj dan prisećaju završetka Hristovog života na zemlji radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda. Hristos se, prema verovanju, pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca.
„Prošli smo kroz ulice našega grada, prizvali blagoslov Božiji na sve žitelje, osveštali prostor. Ovo je za nas veliki događaj jer danas proslavljamo Sveto vaznesenje Gospodnje, Spasovdan kako se kaže u narodu. Posle Božića i Vaskrsa najznačajniji praznik je slava hrama“ – poručio je protonamesnik Ivan Spasevski, sveštenik u Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg i dodao da je Spasovdan ujedno i hramovna slava crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, koji ove godine obeležava i tri veka od izgradnje.
„U ovom svetom hramu 300 godina se proslavlja ime Božije, svo ovo vreme bio je temelj, snaga i utočište naroda, i sa velikom zahvalnošću i radošću možemo reći da je naš hram najstarije hrišćansko zdanje u Subotici. Kažem sa zahvalnošću jer su nam to u amenet ostavili naši preci koji su ovaj hram gradili i obnavljali, a gradeći hram oni su i sebe ugradili i nama ostavili u zapovest da se i mi trudimo da ovaj hram blista u najlepšem sjaju“.
Vaznesenje Gospodnje se osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi i kao krsna slava, a na današnji dan ne rade se teški poslovi u znak poštovanja i verovanja da ovaj praznik može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. O tome koliko je u srpskom narodu upravo ovom danu pridavano značaja govori i to da je čuveni Dušanov zakonik objavljen na Spasovdan 1349., a dopunjen na isti praznik pet godina kasnije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
