SUBOTICA – Mnoge životinjske vrste u našoj zemlji su pogrešnim odnosom čoveka prema prirodi dovedene do ruba izumiranja. Na sreću, ljubitelji prirode su reagovali na vreme, pa su određene životinje uspele da se oporave. Jedna od njih je i modrovrana.
Ove godine se obeležava tačno dve decenije od početka primene Programa zaštite modrovrane na našim prostorima. Ta ptica je nekada u Srbiji, ali i generalno u Evropi bila veoma česta, ali je do početka 2000. godina skoro izumrla. Glavni krivac je čovek, koji je svojim delovanjem uništio veliki broj staništa modrovrane.
„I došli smo do toga da je nekadašnja velika populacija, koja je brojala više hiljada parova u Vojvodini, pala 2000-ih godina na 16-17 parova“, ističe Oto Sekereš, član Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“.
Modrovrana je sekundarna dupljašica, odnosno ptica koja koristi duplje napravljene od strane drugih ptica. U okviru Programa za zaštitu ove vrste, koji je u Vojvodini počeo 2002. godine i koji je dao odlične rezultate, jedna od glavnih delatnosti je bila postavljanje kućica , prvo u Pokrajini, a kasnije i u drugim delovima Srbije.
„Trenutno imamo postavljenih više od hiljadu kućica u Srbiji i imamo više od 400 parova modrovrane. To je ogromna razlika u odnosu na desetak parova koliko smo ih imali 2000-ih godina, i kao što sam rekao, to je jedan od zaista neverovatno uspešnih projekata. Zanimljiva je vest da je Srbija zemlja u kojoj populacija modrovrane verovatno najbrže raste, na teritoriji cele Evrope. Imaju neke druge zemlje možda i više modrovrana, ima delova Evrope koji su za njih bitniji, ali ovo je zemlja u kojoj se situacija najbolje popravlja na bolje“, objašnjava biolog Dimitrije Radišić.
Proteklih desetak godina se na godišnjem nivou održavaju konferencije na kojima stručnjaci predstavljaju rezultate Programa zaštite modrovrane. Rezultati su dobri, ali je ovoj vrsti i dalje potrebna pomoć čoveka, zaključeno je na ovogodišnjoj konferenciji, u čijoj organizaciji je pored Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“ učestvovalo i Javno preduzeće „Palić – Ludaš“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
