Srpski poljoprivrednivi više ne smeju da upotrebljavaju 113 pesticida, a nepotrošene zalihe trebalo bi da se predaju sakupljačima.
Nepravilna, ali i nezakonita upotreba sredstava za zaštitu bilja sve češće je razlog za vraćanje pošiljki voća i povrća unutar zemalja Evropske unije, čijem sistemu za kontrolu bezbednosti hrane i mi pripadamo.
Srbija je imala nekoliko slučajeva u poslednje vreme kada je zaustavljen izvoz voća i povrća posle otkrivanja ostataka pesticida ili čak upotrebe onih koji su zabranjen i u zemlji i u EU. Ta situacija bi trebalo da se popravi jer jer sada u Srbiji zabranjena upotreba još 113 preparata za zaštitu bilja.
Preparati su povučeni zato što sadrže 17 aktivnih supstanci koje su nedavno zabranjene u Evropskoj uniji, pa tako ne mogu više da se koriste ni u Srbiji. Među njima su i popularni mankozeb, koji se nalazi u čak 38 registrovanih agrotehničkih preparata za voće, povrće i ratarske kulture, kao i midokloprin.
Direktor Uprave za zaštitu bilja, Nebojša Milosavljević, pojasnio je za RTS da su ovi pesticidi zabranjeni još pre 18 meseci, a da je sada istekao rok u kojem su mogli da se koriste, odnosno da se potroše zalihe.
Milosavljević ističe da preostala količina zaliha treba da se odloži u skladu sa zakonom, odnosno da se preda onome ko je zadužen za skupljanje tog otpada, a koji zatim ide na bezbedno uništavanje.
– To je regulisano Zakonom o upravljanju otpadom, sve što je zabranjeno ili mu je istekao rok ili dozvola za upotrebu, mora se predati onome ko je zadužen za sakupljenje te vrste otpada – naglašava Milosavljević.
Za poslednje četiri godine u Srbiji je zabranjeno 50 aktivnih supstanci, a za njihovo korišćenje predviđene su prekršajne kazne, ali i mogućnost pokretanja krivičnog postupka.
U Srbiji smo imali slučaj i da je dozvoljena vanredna upotreba inače zabranjenog preparata hlorpirifosa, ali samo za određene kulture (šećernu repu), međutim zbog zloupotrebe ove dozvole ostaci tog preparata su pronađeni i u voću i povrću.
Milosavljević kaže da sve aktivne supstance iz agrotehničkih sredstava imaju zamenu, samo je pitanje koliko je neka konkretna efikasna, ali da bi fokus poljoprivrednika trebalo da bude na nečem drugom.
– Fokus u svet, a trebalo bi i kod nas, je na izboru adekvatne sorte hibrida, koji su otporniji na određene patogene, i načinu obrade zemljišta. Moramo primeniti sve agro-tehničke mere koje su na raspolaganju kako bi smanjili i potrebu za hemijskim sredstvima za zaštitu bilja – zaključuje Nebojša Milosavljević.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
