Nakon neprospavane noći, najpopularniji „lek“ za pospanost je šolja kafe. Kada je popijemo, deluje kao da nas je razbudila i da ćemo ipak „preživeti“ ostatak dana, ali naučnici smatraju da kofein ne može biti zamena za pravilan raspored spavanja. Iako nas privremeno „prodrma“, jedna studija pokazuje da kofein nije od velike pomoći ako moramo rešavati kompleksne zadatke.
Da li kafa zaista može poslužiti kao spas kada smo pospani?
Uticaj nedostatka sna na čovekovo telo i um se proučava već godinama i sigurno je da nedovoljno odmora utiče na kognitivne sposobnosti pojedinca, jer se prirodan, cirkadijalni ritam čoveka poremeti. Brojne studije do sada su pokazale da se čak i samo jedna neprospavana noć jedino može nadoknaditi pravilnim rasporedom spavanja u narednih nekoliko dana. Zbog toga, mnogi proučavaju kako ljudi koji imaju probleme sa spavanjem mogu poboljšati svakodnevnu koncentraciju.
Tim istraživača sa Unverziteta u Mičigenu je istražio kako nedovoljno sna utiče na kompleksnije načine razmišljanja, kao i da li je moguće „popraviti“ koncentraciju. Istraživači su ispitanicima uveče dali različite vrste kognitivnih testova, a zatim su jednu grupu poslali kući da se naspava, a druga je ostala budna u laboratoriji celu noć. Sledeće jutro, prva grupa se vratila i svi ispitanici su ponovo radili kognitivne zadatke.
Utvrđeno je da, pored problema sa pažnjom, grupa koja nije spavala nije mogla pravilno da odradi testove koji su u sebi imali određen redosled koraka. Neki bi preskočili jedan korak, neki bi isti uradili dva puta…
Efekat kofeina
Zatim, istraživači su isprobali na koji način kofein može unaprediti rad mozga kod nenaspavane grupe, s obzirom da većina ljudi odabrere da popije kafu ili energetsko piće kada nisu odmorni. Nakon što je grupa koja nije spavala konzumirala kofein, njihovi rezultati su se mnogo poboljšali i bilo im je lakše da obraćaju pažnju na zadatke. Prva grupa, koja je dovoljno spavala, takođe je konzumirala kofein i imala je bolje rezultate.
Međutim, iako je navedeno otkriće bilo zadovoljavajuće, kofein nije pomogao kod pravilnog praćenja obaveznih koraka u određenim testovima, što znači da kompleksniji načini razmišljanja nisu bili znatno poboljšani. Naučnici su utvrdili da, nakon neprospavane noći, moguće je da kofein bude od pomoći za privremeno držanje pažnje, ali ne može biti zagarantovano rešenje ako moramo obavljati komlikovane poslove.
Dremke kao dodatna pomoć
Naučnici su malom broju ispitanika koji su ostali budni dali da spavaju oko trideset minuta, u periodu između četiri i šest ujutru. Pokazalo se da su oni koji su imali kratku dremku tokom noći su sledeće jutro bolje rešili testove, nego oni koji su sve vreme bili budni, što dokazuje da čak i kratko vreme spavanja može biti korisno.
Najbolje je izbegavati dremanje nakon što padne mrak, da se cirkadijalni ritam ne bi poremetio. Takođe, postoji jedan nekonvencionalni trik u kome se kofein i dremka mogu spojiti, za najbolje moguće „punjenje baterija“ u toku dana:
Pred dremku, koja će trajati najviše dvadeset minuta, preporučljivo je popiti espreso, jer će efekti kofeina biti najizraženiji nakon što se probudimo i kombinacija kratkog sna i energije od kafe mogu biti odlična pomoć kada osetimo nedostatak energije u toku dana.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
