BEOGRAD – U 15 prihvatnih centara za migrante i centre za azil u Srbiji trenutno boravi 3.300 migranata, a možemo pretpostaviti da je još 500 migranata u Srbiji u ovom trenutku van centara, izjavila je danas komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.
Ona je za Tanjug rekla da se kada je reč o zemljama porekla migranata situacija nije promenila u odnosu na prošlu godinu i da dominira pet zemalja odakle migranti dolaze, a to su Avganistan, Sirija, Pakistan, Maroko i Burundi.
“U najvećem broju, 91 odsto, u pitanju su punoletni muškarci u dobi između 20 i 40 godina i to je 91 odsto. Nakon toga su punoletne žene, a ima jako malo porodica i maloletnih migranata bez pratnje.
Kada su u pitanju maloletni migranti bez pratnje, tu Komesarijat za izbeglice i migracije odmah o njima obaveštava centre za socijalni rad koji, po zakonu, preuzimaju privremeno starateljstvo kako bi se zaštitila sva dečja prava koja postoje, kako u Srbiji, tako i prema Povelji UN”, rekla je Stanisavljević.
Dodala je da se situacija bitno izmenila u odnosu na 2015. kada je otvorena Balkanska ruta za migrante kada je bilo mnogo porodica.
Naglasila je da je od 2015. kroz našu zemlju prošlo 1,5 miliona migranata, a da jako mali broj njih zatraži azil.
“U prošloj godini je ukupno MUP-u, preko Kancelarije za azil, prosleđeno oko 4.000 zahteva za azil. Ako znamo da je prošle godine više od 129.000 migranata prošlo kroz Srbiju, vidimo da je to jako mali procenat onih koji žele da borave u Srbiji. Od početka godine, odobreno je šest zahteva za azil”, navela je komesarka.
Kako je istakla, Komesarijat za izbeglice i migracije sprovodi postupak integracije koji tražioci azila moraju da prođu.
“Njima je omogućena kulturološka integracija, učenje običaja u Srbiji i srpskog jezika. Pored toga, tu je i pomoć u zapošljavanju. Mi sprovodimo sve projekte sa nevladinim organizacijama i međunarodnim organizacijama. Sa UNHCR smo imali veliki projekat zapošljavanja lica kojima je odobren azil i koji uvek mogu da se obrate za pomoć i podršku Komesarijatu za izbeglice i migracije”, rekla je Stanisavljević.
Na pitanje zašto uvek ima mnogo migranata van centara, ona odgovara da Komesarijat svakodnevno, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP), radi na suzbijanju iregularnih migracija u Srbiji.
“Baš zbog toga postoje prihvatni centri za migrante, jer je u njima obezbeđeno sve što je potrebno kako bi se po svim međunarodnim propisima radio prihvat migranata. Mi smatramo da migrantima i ljudima uopšte, ženema, deci nije mesto u šumama i nekakvim ilegalnim kampovima zato što su tada najčešće na meti krijumčara.
Baš zbog toga svi naši napori i jesu usmereni ka tome da migranti borave u mestima koja su opredeljena za to, ukoliko iskažu nameru da traže azil u Srbiji”, rekla je komesarka.
Naglašava da se migrantima uvek nudi mogućnost da im pomognu u ako dobrovoljno žele da se vrate u zemlje svog porekla.
Na primedbu da se građanima Beograda čini da je najviše migranata u prestonici, komesarka odgovara da je to samo utisak i da se migratorna kretanja menjaju u zavisnosti kakav je dalji tok kretanja tih osoba.
“Komesarijat kontinuirano radi akcije sa MUP-om u cilju humanog zbrinjavanja tih lica, posebno imajući u vidu visoke temperature.
Apsolutno se radi na tome da svi oni koji nemaju legalni boravak u Srbiji, koji su iregularni migranti, da se sprovedu do migrantskih centara kako bi se započeo dalji proces sa njima”, ističe Stanisavljević.
Na pitanje zašto sve češće dolazi do sukoba među migrantima i pojave posedovanja oružja, čak i automatskog, komesarka ističe da je ako se govori o severu zemlje, konkretno Subotice i dela subotičke šume, gde najčešće dolazi do sukoba, važno da MUP preduzima svakodnevne akcije kada je u pitanju zaštita bezbednosti pre svega građana Srbije, a i samih migranata koji se nalaze na tom području.
Ona je rekla da nema saznanja šta se tamo tačno dešava, da to zna MUP, ali da Komesarijat ima prihvatni centar u Subotici koji je apsolutno uvek spreman da prihvati građane koji tamo borave, tako da im apsolutno nije mesto u šumi.
“Pre dva dana je bila velika akcija, a samo u proteklom periodu je više od 7.000 migranata, kada govorimo o području Subotice, subotičke šume, Horgoša dislocirano i oni su svi sprovedeni u prihvatne centre. Moramo da budemo svesni da je to izlazna tačka iz Srbije i da je zato toliki pritisak, pretpostavljamo od samih migranata i pretpostavljamo krijumčara”, zaključila je komesarka.
Pročitajte još:
Predsednik Srbije u poseti Republici Srpskoj: Obilazi novoizgrađeni vrtić u Srpcu
SRBIJA – Posetu Republici Srpskoj predsednik Vučić počeo je obilaskom veličanstvenog manastira Osovica Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u dvodnevnoj poseti Republici Srpskoj 3. i 4. avgusta tokom koje će posetiti nekoliko mesta i prisustvovati Savetu za saradnju Republike Srbije i Republike Srpske, kao i obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“. […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
