BEOGRAD – Srpski astrofizičar Marko Mićić sa Univerziteta u Oklahomi bio je deo istraživanja u kome su po prvi put razotkriveni potencijalni mehanizmi nastanka i rasta prvih supermasivnih crnih rupa nedugo nakon velikog praska.
Kako je Mićić rekao za Tanjug, do tog otkrića, koje može da ima dalekosežne posledice na razne oblasti astronomije, došlo se posmatranjem sa Habl teleskopa sa ciljem proučavanja patuljastih galaksija u procesu interakcije, odnosno sudara.
Na taj način, pojašnjava Mićić, otkriveno je 82 parova i 11 grupa patuljastih galaksija.
„Zatim smo koristili Čandra teleskop da proučavamo emisiju X-zračenja koje dolazi iz ovih sistema patuljastih galaksija. Pronašli smo da od 10 do 15 odsto interagujućih sistema patuljastih galaksija pokazuju povišen nivo emisije X-zračenja koje može biti objašnjeno postojanjem supermasivnih crnih rupa koje aktivno akretuju, odnosno usisavaju materijal iz svog okruženja i rastu. Zatim smo primenili identičnu metodologiju, ali ovaj put na uzorku izolovanih patuljastih galaksija i otkrili smo da svega 1.5 odsto ovih galaksija pokazuje prisustvo akretujućih supermasivnih crnih rupa. Dakle, interagujuće patuljaste galaksije sadrže do čak 10 puta više aktivno rastućih supermasivnih crnih rupa od izolovanih patuljastih galaksija“, rekao je Mićić.
Prema njegovim rečima, to znači da interakcije patuljastih galaksija zapravo efikasno dovode do redistribucije mase i do transporta materijala na centralnu supermasivnu crnu rupu i na taj način obezbeđujući stabilan dotok „hrane“ za crnu rupu.
„Ovaj rad po prvi put demonstrira da su sudari patuljastih galaksija izuzetno intenzivni i da predstavljaju jedan od ključnih nedostajućih delova slagalice u našem razumevanju nastanka prvih supermasivnih crnih rupa u ranom Univerzumu“, rekao je Mićić.
Na pitanje koliko će ta otkrića imati uticaja na dosadašnja znanja Mićić kaže da će imati veliki uticaj na naše razumevanje nastanka i evolucije prvih supermasivnih crnih rupa kao i na teorijsko modelovanje njihovog rasta.
Prema njegovim rečima, najnovija otkrića pokazuju da su supermasivne crne rupe, stotinama miliona puta teže od Sunca, postojale 500 miliona godina nakon velikog praska, što je jako kratak period na kosmičkim skalama, kao i da je veliko otvoreno pitanje kako su te crne rupe narasle do takvih veličina tako brzo.
„Svi teoretski modeli zahtevaju snažne i stabilne nivoe akrecije koji traju stotinama miliona godina kako bi se objasnila posmatranja. Naredno pitanje koje se postavlja je kakvi fizički uslovi su vladali u ranom svemiru i da li su određeni uslovi mogli da odigraju bitnu evolutivnu ulogu u ubrzanom rastu prvih crnih rupa. Prema trenutnim znanjima, rani svemir je verovatno dominantno naseljen patuljastim galaksijama koje prolaze kroz višestruke uzastopne sudare sa drugim patuljastim galaksijama. Naš rad po prvi put pokazuje da su zapravo ovi sudari mogli da predstavljaju ključni mehanizam dotoka hrane za prve crne rupe i okidač za njihov ubrzan rast“, rekao je on.
Istraživanje je trajalo više godina i na njemu je radilo više naučnika sa raznih univerziteta u SAD-u, kaže Mićić i dodaje da rad još uvek nije završen i da je u planu publikacija novih radova koji će dalje unaprediti naša znanja u vezi sa evolucijom crnih rupa.
„Trenutno pokušavamo da proširimo uzorak otkrivenih crnih rupa u sudarima patuljastih galaksija tako što ćemo koristiti posmatranja ne samo X-zračenja nego i ostalih delova elektromagnetnog spektra, primarno radio i infracrveno zračenje. Takođe radimo na potvrđivanju prvih dvostrukih crnih rupa u sudarima patuljastih galaksija kao i razumevanju fizičkih principa iza ubrzanog rasta crnih rupa koristeći sekundarne crne rupe u ekstremnim minornim sudarima galaksija, jednim od najređih objekata u svemiru“, rekao je Mićić.
Mićić živi i radi u SAD od 2018. godine gde je završio doktorske studije i gde radi na Univerzitetu u Oklahomi.
Njegov rad objavljen je u prestižnim naučnim časopisima „Nature“ i „The Astrophysical Journal Letters“.
Pročitajte još:
