Srbija između “Milosrdnog anđela” i Specijalne vojne operacije u Ukrajini, između Istoka i Zapada, između istine i dvostrukih aršina.
24. mart 1999. godine, “Milosrdni anđeo” se nadvio nad tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom i sa sobom doneo osiromašeni uranijum, ubijanje civila, uništavanje infrastrukture…
Najmoćnije države sveta su se skupile protiv slobodarskog naroda u nadi da će ga slomiti i naterati da prihvati njihove vrednosti.
Akcija je pravdana navodnim etničkim čišćenjem Albanaca na Kosovu i Metohiji, Najveći apsurd je da je Srba više nema na teritorijama, na kojima su se navodni zločini prema Albancima desili.
24. februara 2022. godine Rusija pokreće specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Obrazloženje za operaciju je progon ruskog stanovništva i zločini nad civilima.
Ceo zapad i NATO pakt se digao na noge. Utrkuju se ko će više da pomogne Ukrajini u naoružanju. Rusiju nazivaju terorističkom državom, za istu akciju koju je NATO sproveo nad SRJ pre 23 godine.
I eto Srbije opet, ni krive ni dužne, usred sukoba Zapada i Istoka. Niti smo odgovorni za dešavanja u Ukrajini, niti možemo da zaustavimo sukob, ali pritisak na Srbiju raste, i ogroman je.
Pozicija Srbije je izuzetno teška. Naš narod na sukob gleda iz ugla bratske ljubavi prema Rusiji. Ali ta akcija je ista kao i NATO agresija na SRJ. Zato je i licemerje zapada veće sa pritiscima da uvedemo sankcije Rusiji, za istu akciju koju su oni sproveli nad nama.
Srbija je okružena NATO članicama, samim tim naša neutralnost je problem svima. Svi žele da nas svrstaju na nečiju stranu u ovom sukobu.
Šta nam donosi ako odlučimo da ne budemo više neutralni?
Ako se odlučimo da uvedemo sankcije Rusiji, gubimo tradicionalnog partnera na globalnoj sceni. Rusija više neće braniti naše stavove po pitanju Kosova i Metohije u nadnacionalnim institucijama, možda se gubi i podrška Republici Srpskoj. Cena energenata će biti ista, kao i za one zemlje koje Rusija naziva „neprijateljske zemlje“.
Nažalost, zaboravljamo da smo pre (samo) 23 godine mi bili u poziciji u kojoj su sada Ukrajinci, gde nam velika sila otima deo teritorije i uništava infrastrukturu, a zaboravljamo da ta ista Ukrajina nije priznala Kosovo.
Uvođenjem sankcija dobili bi put ka bržem ulasku u EU i verovatno finansijsku pomoć.
Ako se odlučimo dane uvedemo sankcije Rusiji, naša situacija se dodatno komplikuje, jer nemamo izlaz na more i zavisimo od komšija preko čijih teritorija treba da prođu „naši“ energenti. Što se već pokazalo kao zamka, jer su Hrvati, članica EU, zabranili protok nafte prema Srbiji, kroz naftovod Janaf. Veliki broj uspešnih kompanija sa zapada posluje u Srbiji. Procenjuje se da samo u kompanijama iz Nemačke radi 300.000 naših građana. Zamislite ekonomsku katastrofu da se te kompanije povuku iz Srbije! To je isto jedan krak iz lepeze pritisaka na Srbiju. Zato je nerazumljiv stav dela naših građana koji priželjkuju propast Nemačke privrede usled energetske krize u Evropi. Mi nismo Rusija, nemamo izvorišta nafte i gasa koja podmiruju naše potrebe, propast evropske privrede prelila bi se munjevitom brzinom na nas. I onda bi država svima bila kriva. Sigurno bi nam bile uvedene i sankcije i bili bi izolovani od ostatka sveta.
Ako ne bi uveli sankcije Rusiji, dobijamo nastavak podrške za našu politiku prema Kosovu i Metohiji, dobijamo energentne po ceni za „prijateljske zemlje“, ali pitanje da li bi to moglo da se realizuje, jer svaki paket sankcija Rusiji, nama sve više otežava i onako već pretešku situaciju. Zabrana prolaska (kao što je Hrvatska uradila) energenata nas ostavlja u poziciji izolovanog ostrva. Znamo da nam je izolacija od ostatka sveta tokom devedesetih donela hiperinflaciju i devastaciju domaće privrede.
Zato treba da budemo jedinstveni i procenjujemo šta je interes Srbije u ovim komplikovanim vremenima. Ne treba da budemo ni proevrospski, ni proruski, već prosrpski i bez emocija i navijanja da gledamo na sukob u Ukrajini, odnosno interes otadžbine da bude na prvom mestu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
