Srbija ima 39 biogasnih elektrana i potencijal za najmanje još 500 takvih postrojenja koja bi mogla da se izgrade do kraja decenije. Biogas, stručnjaci sve više navode kao adut, jer njegova primena donosi višestruku korist. Za razliku od svih ostalih obnovljivih izvora energije, biogas postrojenja koriste sirovinu za svoj rad, kaže direktorka Udruženja “Biogas Srbija” Lidija Carević.
Direktorka Udruženja “Biogas Srbija” Lidija Carević objasnila je za RTS da su biogasne elektrane postrojenja u kojima se od organskog otpada proizvodi biogas u kontrolisanim uslovima.
“Svako biogas postrojenje sastoji se iz dve celine, to je pre svega digestor u kojem se raspada organska materija bez prisustva kiseonika i taj proces je vrlo sličan procesu koji se dešava u buragu preživara. Tu se generiše biogas, koji je mešavina gasova – 70 odsto metana, zatim ugljen-dioksida i drugih gasova u tragovima”, rekla je Carevićeva.
Tako generisan biogas se prečišćava i vodi se u postrojenje, gde se proizvodi toplotna i električna energija.
Sirovine za biogas postrojenja
Prema njenim rečima sav organski otpad može da posluži kao sirovina za rad biogas postrojenja.
Ono što je veoma važno, kaže, jeste to što posle procesa ostaje visoko kvalitetno đubrivo kao jedini ostatak od procesa i to đubrivo može da se koristi i u organskoj proizvodnji.
“Mi izbegavamo da ostatke iz poljoprivredne proizvodnje nazivamo otpadom i smatramo da u poljoprivredi ništa ne može da se tretira kao otpad. To su, pre svega, stajnjak, zatim žetveni ostaci koji se dalje koriste za proizvodnju biogasa”, rekla je Carevićeva.
Pored toga kao sirovina može da se upotrebi i klanični otpad, otpad iz prehrambenih industrija, iz domaćinstava…
Ekološki značaj biogasa
Najveći benefit biogas postrojenja je ekološki, ističe Carevićeva i dodaje da za razliku od svih ostalih obnovljivih izvora energije, samo biogas postrojenja koriste sirovinu za svoj rad.
“Kada kažem sirovinu, mislim na otpad, dakle, sprečava se emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu”, objasnila je Carevićeva..
Ukoliko bismo prečistili biogas do nivoa biometana, mogli bismo da podmirimo 50 odsto Srbije za prirodnim gasom, rekla je Carevićeva.
Navela je da se postrojenja biogasa mogu graditi svuda gde postoji poljoprivredna proizvodnja, pošto je tu sirovina lako dostupna.
Za sada 37 od 39 biogasnih postrojenja radi u Vojvodini, upravo zbog blizine farmi i sirovina na farmama, rekla je Carevićeva.
Stručnjaci ističu da su takve elektrane pogodne za manja mesta, za seoske sredine, jer samo jedno postrojenje snage 1 MW može da zaposli i do 15 ljudi.
“To su visoko kvalifikovani kadrovi, na taj način ćemo uticati i da se zadržavaju mladi ljudi na selu, da obrazovani mladi ljudi, inženjeri, imaju zaposlenje u struci, u ruralnim područjima, pošto se biogasne elektrane grade u ruralnim područjima”, kaže Carevićeva.
Iskustva Nemačke
Srpskom udruženju biogasa partner je “Nemačka biogas asocijacija”, i oni prednjače u toj proizvodnji u Evropskoj uniji.
Dirk Bonse, šef odeljenja za onovljive gasove iz Nemačke biogas asocijacije, rekao je da je upotreba biometana višestruka – može da se ubrizgava u nacionalnu gasnu mrežu, a može da bude i pogonsko gorivo, kao komprimovan i prirodni gas, za putnička vozila, male kombije, autobuse, ali i za velike kamione i plovni saobraćaj kao bio LNG gas.
“Mi možemo mnogo toga da naučimo i sva iskustva sa biogas postrojenjima iz Nemačke su nam izuzetno dragocena, oni su nekih petnaest godina ispred nas u tom poslu, tako da je to neki, da kažem, i mentorski odnos, oni nam prenose svoje znanje i iskustva”, rekla je Lidija Carević.
U ovom momentu svakako treba da se fokusiramo na biometan, odnosno prečišćavanje biogasa do nivoa metana koji ima identične karakteristike kao zemni gas, zaključila je Carevićeva.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
