Gazimestan je memorijalni kompleks i uzvišenje na severoistoku Prištine, pet kilometara od grada, s desne strane magistrale za Kosovsku Mitrovicu. Na Gazimestanu je vođena Kosovska bitka na Vidovdan 1389. godine.
Spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu danas prkosi vremenu i svedoči o trajanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Srbi se svake godine o Vidovdanu okupljaju kod Spomenika kosovskim junacima na Gazimestanu, a Srpska pravoslavna crkva održi pomen.
Tradicionalno okupljanje Srba za Vidovdan na Gazimestanu ove godine je, zbog aktuelne krize i rizka po bezbednost na severu Kosova i Metohije, bilo održano u porti manastira Gračanica.
Iz Eparhije raško-prizrenske kažu da srpski narod na Kosovu i Metohiji trenutno živi u bezbedonosnoj neizvesnosti i potpunom osećaju odsustva osnovih prava i sloboda – posebno nakon najnovije serije hapšenja i zlostavljanja uhapšenih Srba, preneo je RTS.
Ograđen visokom gvozdenom ogradom, spomen-kompleks na Gazimestanu nalazi se na uzvišenju, na nekoliko stotina metara od puta. Ispred same ulazne kapije nalaze se dve montažne kućice u kojima dežuraju pripadnici takozvane kosovske policije koji obavezno legitimišu posetioce, ali, kažu, ne daju izjave za medije. U smeni su, kako saznajemo, uglavnom dežurni Srbin i Albanac.
Oko spomenika je tišina, a oba puta kada smo boravili na Kosmetu, u avgustu prošle i aprilu ove godine, padala je kiša što je doprinelo da spomenik izgleda još tužnije i zapuštenije.
Betonskom stazom koja je u lošem stanju stiže se do popločanog platoa na kojem se izdiže kula nalik srednjovekovnim utvrđenjima, na kojem su ispod grba u obliku prekrštenih sablji ispisani stihovi.
Spomenik na Gazimestanu, podignut u slavu srpskih junaka koji su na Vidovdan 1389. pobedili Turke na Kosovu polju široj javnosti je poznat po izgledu i po velikoj mermernoj ploči na prednjoj strani spomenika na kojoj su urezani stihovi kletve kneza Lazara:
Ko je Srbin i srpskoga roda
A ne došu na Boj na Kosovo
Ne imao od srca poroda
Ni muškoga ni devojačkoga
Od ruke mu ništa ne rodilo
Rujno vino ni pšenica bela
Rđom kapo dok mu je kolena.
Međutim, spomenik u svojoj unutrašnjosti krije istinsko spomeničko blago – još petnaestak mermernih ploča sa stihovima koji svojom porukom seku kao mačevi Miloša Obilića, Srđe Zlapogleđe ili Boška Jugovića.
Zapravo, u unutrašnjosti spomenika visokog 25 metara i izgrađenog po projektu čuvenog arhitekte Aleksandra Deroka, se nalaze stepenice koje vode do vrha kule. Do vrha ima 115 strmih stepenika. Na svakom stepenišnom odmorištu nalazi se po jedna mermerna ploča sa uklesanim stihovima iz kosovskog ciklusa.
Vrata na ulazu u unutrašnjost spomenika su otvorena, pa u isti može da uđe ko hoće. I unutra uradi šta hoće. Pa i da ošteti mermerne ploče ili na njima uklesane stihove.
Tokom godine više stotina turista iz Srbije u svojim obilascima srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji obiđe i Gazimestan. I naša redakcija je dva puta boravila na Kosmetu, u avgustu prošle i u aprilu ove godine. Oba puta smo videli da je oko spomen-kompleksa nepokošena trava, a oni koji su imali sreću da u kompleks dođu u maju kažu da su uspevali da vide i poneki procvetali grm božura.
Za božure se veruje da su iznikli iz krvi srpskih junaka, a prostirali su se čitavom poljanom oko spomenika. Za kosmetske Srbe Gazimestan je svetinja, potvrda identiteta srpskog naroda i prostora na kojem je odvajkada.
Širi plato na ulazu u spomen-obeležje odmah se sužava u stepenice koje vode ka vrhu, a kraj svakog odmorišta uklesani su stihovi pesama posvećeni kosovskim junacima.
„Koji ono dobar junak bješe što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom pak dvadeset odsiječe glava. Ono jeste Banović Strahinja…“
Osim stihova posvećenih Milošu Obiliću, Kosančić Ivanu, Milanu Toplici i ostalim junacima, neizbežne su i teške reči upućene Vuku Brankoviću. Na vrhu spomen-kule nalazi se bakarna ploča sa izrezanim detaljnim opisom Kosovske bitke.
Pogled puca na okolne poljane koje su nekada bile bez objekata. Iako je nadomak spomen-kompleksa zabranjena izgradnja, sa desne strane prilaznog puta izgrađeno je nešto nalik na skladište, dok se sa leve strane, na nekih pola kilometra, nalaze novoizgrađene kuće.
Sa desne strane od spomenika, na brdašcu uočava se jedno turbe dok se drugo, Muratovo, nalazi sa leve strane puta na mestu, kako se veruje, na kojem je Miloš Obilić pogubio sultana, a gde se u spomen-sobi čuva njegova balsamovana utroba.
Iako Albancima ništa nije sveto, kosmetski Srbi veruju da će nadživeti sve ovaj spomenik koji svedoči o hrabrosti srpske vojske, koja se suprotstavila višestruko nadmoćnijim i naoružanijim Turcima.
Spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu, na Kosovom polju, rušen je nekoliko puta.
Prvi spomenik na Gazimestanu još 1430. godine podigao je Stefan Lazarević, ali su ga porušili Turci. Drugi, podignut u 19. veku, takođe je porušen, kao i treći koji je 1924. podigao prištinski garnizon vojske koja je tu polagala zakletvu. Taj spomenik koji je bio osam metara visok porušili su Albanci aprila 1941, odmah posle napada nacističke Nemačke.
Četvrti spomenik koji traje i danas, postavila je 1953. godine tadašnja vlast SFRJ. Kula je izgrađena od 77 kamenih redova sa više od 17.000 kamenih blokova iz gračaničkog kamenoloma. Spomen-obeležje je oskrnavljeno i oštećeno miniranjem u prisustvu britanskih snaga KFOR-a avgusta 1999. godine. Tragovi miniranja se i danas vide na informativnim tablama.
I posle 1999. bilo je pokušaja uništavanja ovog spomen-obeležja, ali srećom većih oštećenja na njemu do sada nije bilo.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
