Novosadski budžet za narednu godinu iznosiće 35.865.974.922,05 dinara ukoliko gradski parlament na sednici u sredu usvoji predlog Gradskog veća. Ne računajući novac koji se prenosi iz prethodnih godina, u narednoj godini Novi Sad bi u gradskoj kasi trebalo da ima 10,6 odsto više novca nego 2021. godine, dok ukupno gledano, rast prihoda iznosi 3,9 odsto.
Nešto manje od 253 miliona dinara projekcija je dobiti gradskih preduzeća i ustanova, tako da će gradska kasa raspolagati sa „čistih“ 35.613.118.922,05 dinara od kojih će nešto više od dve milijarde biti preneto iz ranijih godina, a prihodi i primanja projektovani su na visoke 33,5 milijarde. Opet, prihode čine predviđeni tekući prihodi i primanja od skoro 29,8 milijardi, oko dve i po milijarde bi trebalo da se slije od prodaje gradskog zemljišta i imovine, a 1,25 milijardi obezbediće se preko domaćih (300 miliona) i stranih kredita. Buyetski deficit od 2,9 milijarde, prema predlogu, biće pokriven neutrošenim novcem iz prethodnih godina i delom novca iz zaduživanja.
U obrazloženju predloga ističe se da su prihodi planirani realno, te da je predviđen njihov rast od 10,4 odsto u odnosu na 2021. godinu. Dodatni prihodi uvećani su za 38,5 odsto na osnovu očekivanja od titularne godine Evropske prestonice kulture i prihoda gradskih ustanova kulture i iznose pomenutih 252,8 miliona dinara.
Ukratko, gradsku kasu najviše će puniti porezi (63,4 odsto), takse (20,13 odsto), prodaja gradske imovine (7,45 odsto), donacije i transferi (5,25 odsto), te krediti sa udelom od 3,73 procenta. Od poreza, najveći prihod stiže od poreza za dohodak, dobit i kapitalne dobitke, koji čini 48,6 odsto tekućih prihoda i 43,1 odsto ukupnog buyeta. Porez na imovinu, pak, čini 19,5 odsto tekućih prihoda buyeta sa projektovanih 5,8 milijardi dinara. Takođe, gradska vlast planira da se na osnovu uređenja građevinskog zemljišta u budžet naredne godine slije 4,6 milijardi dinara.
Kao i prihodi, i „čisti“ rashodi su uvećani za 10,6 odsto u odnosu na odlazeću godinu, dok bi ukupan račun u 2022. godini trebalo da bude veći za oko 4 odsto. Ukupni tekući rashodi trebalo bi da budu manji za 2,6 odsto, dok kapitalni rashodi beleže rast od 22,9 odsto i sa raspoređenim suficitom trebalo bi da iznose 10,2 milijarde dinara. U obrazloženju se napominje da je ukupna kapitalna potrošnja projektovana na 13,716 milijardi dinara što je 38,51 odsto ukupnih rashoda gradske kase. Tekuća potrošnja od oko 21,5 milijarde dinara činiće 60,3 odsto troškova, a preostalih 1,18 odsto odlazi na otplatu glavnice.
Što se tiče detaljnije strukture rashoda, skoro četvrtinu buyeta, odnosno nešto manje od devet milijardi, Novi Sad će potrošiti na robu i usluge, nešto više od toga u osnovna sredstva, dok će na plate zaposlenih, 1.440 u gradskoj upravi i 2.574 u indirektnim buyetskim korisnicima, izdvojiti oko pet milijardi, što je za 4,9 odsto više nego godine na izmaku i čini 14,1 odsto troškova Grada.
Na stalne troškove Novi Sad će naredne godine potrošiti nešto manje od dve milijarde dinara ili 5,5 odsto buyeta. Za putovanja je predviđeno 46,4 miliona dinara, dok će usluge po ugovoru Grad koštati skoro 1,65 milijardu dinara, najviše iz obasti komunalnih poslova i nadležne gradske uprave. Specijalizovane usluge biće manje za 2,1 odsto nego ove godine i koštaće 2,4 milijarde dinara. Za održavanje gradske saobraćajne infrastrukture opredeljena je 1,2 milijarda.
Za subvencije naredne godine, barem do očekivanog rebalansa, biće izdvojeno skoro 3,4 milijarde dinara ili 9,5 odsto buyeta. Od tog novca, 700 miliona ide na tekuće subvencije, najviše za JGSP – 500 miliona, a za kapitalne je namenjen ostatak od 2,7 milijarde dinara. I ovde prednjači JGSP, kojem je namenjeno 975 miliona za kapitalne nabavke.
Gradska uprava za imovinu i imovinsko-pravne poslove u kapitalno održavanje zgrada uložiće 1,1 milijardu, dok će za izgradnju zgrada izdvojiti 580 miliona dinara. Grad namerava da u otkup zemljišta naredne godine uloži oko 700 miliona dinara, između ostalog za potrebe arheološkog parka, proširenja Sentandrejskog puta i centralnog prečistača otpadnih voda na Rokovom potoku.
Od skoro dve milijarde za kategoriju osnovnih rashoda, 1,1 milijarda namenjena je nevladinim organizacijama, a ostatak za kazne, penale i nadokandau štete. Od novca za NVO, 440 miliona otići će onim sportskim.
