Skoro polovinu globalnog zagrevanja izazvalo je samo pet zemalja

Novi naučni rad donosi uvide u listu svetskih zemalja koje su najodgovornije za klimatske promene i koliko iznosi njihovo parče odgovornosti ako se posmatraju emisije ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida.

Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, Brazil i Indija predstavljaju države koje su svojim aktivnostima u sektorima fosilnih goriva i korišćenja zemljišta najviše doprinele klimatskim promenama od 1851. do 2021. godine, otkriva studija, koja je nedavno objavljena u časopisu Scientific Data, prenosi Klima101.

Srednja temperatura na Zemlji je od početka industrijske revolucije porasla za 1,1 °C. Kada bismo izolovali kumulativne emisije ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida, globalno zagrevanje bilo bi nešto veće, oko 1,6 °C.

Važno je naglasiti da istraživači u svoje procene porasta temperature nisu uključili aerosole i sumpor-dioksid koji imaju efekat hlađenja, te bi sveukupno zagrevanje, za koje su odgovorne države, moglo da bude nešto manje.

Kako pokazuju podaci, skoro polovinu posmatranog porasta temperature kroz istoriju, odnosno 0,74 °C, prouzrokovalo je samo pet zemalja, i to redom: Sjedinjene Američke Države (0,28 °C), Kina (0,2 °C), Rusija (0,1 °C), Brazil (0,08 °C) i Indija (0,08 °C).

Kada bi se Evropska unija posmatrala kao jedna država, a ne zajednica zemalja, dospela bi na treće mesto najvećih istorijskih zagađivača ispred Rusije, Brazila i Indije. Njene kumulativne emisije ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida izazvale su globalno zagrevanje od 0,17 °C.

Foto: Pritnscreen

Nezanemarljiv doprinos porastu temperature imaju i Nemačka (0,05 °C), Ujedinjeno Kraljevstvo (0,04 °C), Kanada (0,03 °C), Australija (0,02 °C) i Iran (0,02 °C).

Prema proračunima, veći deo globalnog zagrevanja nastao je usled korišćenja fosilnih goriva i industrije (1,06 °C). Dok je uticaj korišćenja zemljišta skoro duplo manji (0,55 °C).

Međutim, porast temperature koji potiče od fosilnih goriva i korišćenja zemljišta razlikuje se od zemlje do zemlje. Primera radi, uprkos suprotnom stanju globalno gledano, u Brazilu je korišćenje zemljište zagrejalo atmosferu tri puta više od fosilnih goriva.

Naravno, udeo pojedinačnih država u globalnom zagrevanju, na osnovu navedenih gasova sa efektom staklene bašte, menjao se kroz prethodnih 150 godina u zavisnosti od jedinstvene nacionalne situacije kada je reč o industrijalizaciji, dekarbonizaciji i krčenju zemljišta.

Najvećim istorijskim zagađivačima naučnici pripisuju i procentualno učešće u porastu temperature, zaključno sa 2021. godinom, koje se kreće u rasponu od 4,77% (Indija) do 17,33% (Sjedinjene Američke Države).

Foto: Envato

Zajedno sa Evropskom unijom, Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, Indija i Brazil snose 55,77 odsto odgovornosti u posmatranom stepenu globalnog zagrevanja od oko 1,6 °C.

Ovo je još jedno u nizu naučnih radova koji potvrđuje da su bogate nacije, kada se u obzir uzme šira slika i duži vremenski period, najodgovornije za klimatske promene.

Štetne emisije nekih od njih su u međuvremenu možda pale, ali zbog prethodne krivice one treba da predvode čovečanstvo na putu ka neto nultim emisijama kako bi smanjile teret koji u svetlu promena klime disproporcionalno pada na siromašne zemlje.

Uloga Srbije u globalnom zagrevanju nastalom zbog kumulativnih emisija ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida je veoma mala, te naša odgovornost, sa doprinosom porastu temperature manjem od 0,01 °C, iznosi svega 0,013%.

Ipak, ukoliko bi sve države poput naše digle ruke od energetske tranzicije zato što postoje veći krivci za globalno zagrevanje, borba na nivou sveta bila bi ugrožena zato što zbirno odnosimo udeo u štetnim emisijama koji je uporediv sa nekim od najvećih emitera.

Na kraju krajeva, u stvaranju održive sutrašnjice svi bi trebalo da učestvuju. Ali naša zemlja, prema ocenama vodećih domaćih stručnjaka, u tom procesu i dalje vuče noge bez obzira na to što je najranjivija na klimatske promene u Evropi.

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.