Britanski Kolinsov rečnik nedavno je objavio svoj izbor za Reč Godine 2023, a ovu čast je dobio termin “AI” ili veštačka inteligencija. Ova odluka je rezultat pažljivog praćenja jezičkih trendova i konverzacija tokom ove godine.
Kolinsov rečnik definiše AI kao “simulaciju ljudskih mentalnih funkcija pomoću kompjuterskih programa” i označava je kao “sledeću veliku tehnološku revoluciju”. Ovaj izbor reflektuje značaj veštačke inteligencije u savremenom društvu.
Prethodne godine, 2022, Reč Godine bila je “permakriza”, dok je 2021. izbor pao na “NFT” (Neprolazni tokeni). Očekivano, 2020. godine, usled pandemije, dominirao je izraz “lokdaun”.
Pored AI-ja, i drugi izrazi su bili u trci za titulu reči godine. Pojmovi poput “ultraprerađevina” i akronim “Ulez” (Zona ultra niske emisije) su takođe bili razmotreni. Ipak, AI je dominirala kao ključna tema i izbor reči godine nije slučajnost.
Tu su i izrazi “nepo bebe”, koji se koriste za opis dece poznatih ličnosti za koje se veruje da imaju uspešne karijere zbog svojih roditelja, i “deinfluensing”, koji označava upotrebu društvenih medija za ukazivanje na određene brendove, životne izbore i slične aspekte.
U istraživanju novih izraza, primetili su se i drugi zanimljivi termini kao što je “greedflation”, koji se odnosi na inflaciju pohlepe, tj. korisnike inflacije kao izgovor za povećanje cena kako bi se ostvarila veća zarada.
Ovi izrazi odražavaju raznovrsne teme i trendove u društvu tokom tih godina, a izbor “Reči Godine” pomaže u praćenju jezičkog razvoja i promena.
Ova odluka odražava koliko je veštačka inteligencija postala sastavni deo naše svakodnevice. AI ne samo da utiče na način na koji obavljamo svakodnevne zadatke već i postavlja temelje za budućnost tehnološkog napretka.
Kako se tehnologija veštačke inteligencije razvija i postaje integralni deo našeg svakodnevnog života, postavlja se pitanje: Šta je sledeće? Veštačka inteligencija postaje sve više uključena u naše živote putem mejlova, striming usluga i drugih tehnoloških inovacija.
View this post on Instagram
Veštačka inteligencija se širi u raznim kontekstima i sve više integriše u različite aspekte našeg života. Ovo se može videti i u muzičkoj industriji, gde je poznati muzičar Pol Makartni koristio veštačku inteligenciju da završi pesmu koju je nazvao “poslednjom numerom Bitlsa”.
Iako nije potvrđeno, pretpostavlja se da je u pitanju Lenonova kompozicija “Now And Then” iz 1978. godine. Pesma je bila nedovršena i ostala je neobjavljena decenijama. Uz pomoć veštačke inteligencije, Makartni je uspeo da izdvoji glas Džona Lenona iz starih demo snimaka i ubaci ga u pesmu.
Džordž Harison je odbio da završi snimanje pesme zbog lošeg kvaliteta Lenonovog vokala. Nova verzija demo snimka, bez pozadinske buke, objavljena je 2009. godine. Ova tehnološka inovacija omogućila je muzičarima da ostvare svoje ideje i snove, koristeći veštačku inteligenciju za poboljšanje i završetak pesama.
Ova pesma, koja će biti objavljena sledeće godine, može se smatrati značajnim dostignućem i interesantnim eksperimentom u muzičkoj industriji. Iako je veštačka inteligencija sveprisutna, njeni potencijali i dalje izazivaju razna pitanja i debate.
Uz sve tehnološke inovacije i napredak, neizbežno se postavlja pitanje kako će veštačka inteligencija oblikovati našu budućnost. Ovaj izbor za reč godine nas podseća na njen značaj i sveprisutnost, dok istovremeno postavlja temelje za nova istraživanja i razvoj u ovoj oblasti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
